Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Бихаћка република


Мапа републикеБихаћка република је симболичан назив за јединствену ослобођену територију која је настала после — бихаћке операције и ослобођења Бихаћа 4. новембра 1942. спајањем до тада ослобођених територија Босанске крајине и суседних области Хрватске. Бихаћ је од тада до краја јануарa 1943. био седиште ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ и центар те територије. Офанзивним дејством НОВЈ, посебно у средњој Босни, ова слободна територија је проширивана до средине јануара 1943. године. Простирала се од прилаза Карловцу и Загребу, до реке Босне и Неретве и захватала је око 50.000 km².

Развитак Народноослободилачког покрета, достигао је на овој теритприји највиши степен. Ту су, у новембру 1942. године, формиране прве дивизије и корпуси НОВЈ, чија је дејства усперавао Врховни штаб. Територија републике била је поприште зимских операција окупаторско-квинслишких снага (Вајс 1 и 2) и битке на Неретви. (Четврта непријатељска офанзива 1943.).

Онивањем Привременог управног одсека при Врховном штабу, 22. октобра, који је требао да усмерава рад НО одбора и војно-територијалних органа, а затим Извршног одбора АВНОЈ-а. 26/27. новембра 1942., на овој терторији је био изграђен јединствен систем власти. На територији 30 срезова спроведени су избори за месне, општинске и среске, а у неким крајевима и окружне НОО — команди места и команди подручја. На иницијативу Извршног одбора АВНОЈ-а развијена је политичка, привредна и просвета активност. Подстакнут је развој производње, организовања размена и саобраћај, спроведена кампања прикупљања добровољних прилога народа за снабдевање војних јединица, акција отварања основних школа и других облика просвећивања народа, одновано је Позориште народног ослобођења, унапређена здравствена служба и разни облици социјалне заштите (збрињавање избеглица, оснивање домова за незбринуту децу и др.). Поред ових активности НОО и КПЈ је радила на развијању антифашистичке организације жена и омладине. Одржани су основачка конференција АФЖ Југославије у Босанском Петровцу од 6. до 8. децембра и оснивачки конгрес УСАОЈ-а у Бихаћу, од 27. до 29. децембра 1942. године.

Музеј АВНОЈ-а у БихаћуКао израз извојеваних победа у рату против окупатора и домаћих колаборациониста и степена развитка НОП-а, Бихаћка република је утицала на јачање међународног положаја НОП-а. Настала је у доба преломних битака на совјетско-немчком фронту и на фронту у Африци, она је побудила занимање сила Осовине и сила антихитлеровске коалиције. Рачунајући с могућношћу скоре инвазије англо-америчких трупа на европско Средоземље и пре свега на Балкан, Хитлер је сматрао да би НОВ могла да угрози одбрану Балкана. Зато је донео одлуку о зимским операцијама Вајс (Weiss) за уништење „Титове државе“ како је сам називао ослобођену триторију с центром у Бихаћу. Са истог становишта порасло је и занимање за догађаје у Југославији код влада антихитлеровске коалиције. То де показало, у појачаном настојању британске владе да одврати четнике Драже Михаиловића од сарадње са окупатором и с друге стране, у њеној одлуци да ступи у контакт са Врховним штабом НОВ и ПОЈ.

Ослањајући се на избвојеване победе и степен развитка НОП-а, у време Бихаћке републике, ЦК КПЈ, још одлучније креће у борбу за мађународно признање НОП-а, што је било изражено и основањем АВНОЈ-а и посебно првом нотом коју су Извршни одбор АВНОЈ-а и Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутили владама сила антифашистичке коалиције из Бихаћа јануара 1943. године. У тој ноти су отворено поставили питање издајничке активности владе Краљевине Југославије у избеглиштву.

Види још

Бихаћка операција

Борбе за Ливно 1942.

Борбе за Јајце 1942.

Напад НОВЈ на Босански Нови новембра 1942.

Напад НОВЈ на Сански Мост децембра 1942.

АВНОЈ

Ужичка република


Литертура

Х. Капетановић, С. Одић, С. Поповић (уредници), Бихачка република I—II, Бихаћ 1964.

П. Качавенда, Развој и активност народне власти на великој ослобођеној територији Југолвије у другој половини 1942, Историја радничког покрета, Зборник радова, Београд 1968, 5, стр 339—433;

Прво заседање АВНОЈ-а, Зборник радова, Бихаћ 1968.

Ослободилачки рат народа Југославије, књига 1 – Војноисторијски институт, Београд 1957

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС