Powered by VipTek

Битка на Кадињачи

 




















































Битка на Кадињачи се одиграла у склопу Прве непријатељске офанзиве 29. новембра 1941. године на превоју Кадињача, 14 км сјеверозападно од Ужица, између њемачких окупацијских трупа и Радничког ужичког батаљона и још неколико партизанских одреда.

Том приликом изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одстпуницу Врховном штабу који је повлачио из Ужица ка Босни.

Припреме за непријатељски напад


Ужичка република је за окупационе снаге била велико изненађење, јер окупатор није могао да верује да, у држави која је била тако лако сломљена и распарчана, може да се јави добро организовани отпор. Са друге стране, очекивања покрета отпора у Србији су била да ће напад Немачке на СССР бити велика прекретница у дотадашњем рату и да ће за неколико месеци совјетска армија потући Вермахт.

Врховни штаб НОВ и ПОЈ наредио је 28. новембра 1941. Радничком батаљону Ужичког НОП одреда, ојачаном са двије чете Посавског НОПО-а и топом Артиљеријске батерије, да на Кадињачи затвори правац Бајина Башта–Ужице, успори напредовање десне колоне њемачке 342. дивизије и тиме омогући евакуацију рањеника и ратног материјала из Ужица ка Златибору, а затим да се јединице са Кадињаче оријентишу за заштиту према Кремнима.

Врховни штаб знао је да Немци продиру у правцу Ужица, али није знао да се радило о оклопној, већ је био уверен да се ради о пешадијској дивизији. Због тога су остављене трупе биле само лако наоружане, које нису могле да се одупру тенковима које су поседовали Немци.

Раднички батаљон, састава три чете (Пекарска, Кројачко-обућарска и Ткачка – укупно око 270 бораца), стигао је ноћу са 28. на 29. новембар на превој Кадињачу. Борцима Радничког батаљона издато је наређење да не отварају ватру док њемачке снаге не уђу дубоко у клијешта која су чинили партизански положаји на предњем крају обране.


Напад непријатељских трупа


Дана 29. новембра око 8 часова њемачке јединице, које су четници упозорили да је цијела Кадињача пуна партизана и да ће упорно бити брањена, кренуле су из Заглавка извиђачким снагама напријед прочешљавајући терен да би откриле положај Радничког батаљона и уочиле главне отпорне тачке. Када су се ове снаге завукле доста дубоко између прве и друге окуке пута, с Кадињаче је одјекнуо пуцањ партизанског топа и готово истог трена сручила се на њемачке војнике ватра бораца Пекарске и Кројачко-обучарске чете.

Да би што брже сломили отпор бранилаца на Кадињачи, Нијемци су упутили обухватне колоне јачине два батаљона. Послије једночасовне снажне артиљеријске припреме у таласима су нападали положаје бранилаца Кадињаче. Одбијено је више њихових јуриша и повела се борба прса у прса. У борби вођеној до поподнева браниоци Кадињаче нису дозволили непријатељу да продре у Ужице. Уз пут су њемачки војници хватали сељаке и гонили их да носе муницију, а онда их убијали. Када су са обје колоне избили на превој Кадињаче, почели су с бокова вршити притисак на борце Посавског одреда, Орашке чете 2. шумадијског одреда и 2. златиборске чете Ужичког одреда.

Око 14 часова борба на Кадињачи почела је да јењава, а око 14,30 часова сасвим је престала. Тек када је изгинуо читав раднички батаљон са командантом Андријом Ђуровићем, командантом Ужичког НОПО-а Душаном Јерковићем и политичким комесаром Посавског НОПО-а Бором Марковићем, њемачке јединице су успјеле да пријеђу преко Кадињаче и истог дана увече да уђу у Ужице.


Након битке


За време рата

Пораз партизанских снага на Кадињачи за новоосновани покрет отпора имао је катастрофалан значај. Битка на Кадињачи означила је крај Ужичке републике која је трајала од 24. септембра до 29. новембра 1941. године.

Одреди, који су током постојања Ужичке републике били организовани и попуњени, брзо су почели да се распадају услед масовног дезертирања и прелазака у четничке одреде. Само Романијски одред који је бројао више од хиљаду људи, спао је на само 200-300 бораца.[2]


Након рата

Борба неколико стотина партизана на Кадињачи против око 3.000 добро наоружаних њемачких војника забиљежена је у историји НОБ-а у Србији као један од највећих подвига српских партизана. За тај подвиг, ужички Раднички батаљон је поводом десетогодишњице НОР-а и револуције одликован Орденом заслуга за народ 1. реда. Ехо епопеје јунака Кадињаче овјековјечен је стиховима пјесника:Пао је четрнаести километар, Ал' никад неће Кадињача..., који су уклесани на споменику у славу палих.


Референце


- Обележена 70. годишњица битке на Кадињачи

- Светозар Вукмановић - Темпо, члан врховног штаба НОВ и ПОЈ, Југославија у рату 1941.-1945. (11 епизода)


Литература


Енциклопедија Југославије, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб, 1990. том 6 (Јап-Кат)

Југославија у рату 1941.-1945.

Спољашње везе


УЖИЧКА РЕПУБЛИКА - ЗБОРНИК СЕЋАЊА - Милосав Војић: БИТКА НА КАДИЊАЧИ


Види још



Прва непријатељска офанзива

Раднички батаљон

Спомен комплекс Кадињача

Ужичка република

Ужичка република (филм)

Борци Радничког батаљона пред одлазак у битку на Кадињачи
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Битка на Кадињачи

Део Народноослободилачке борбе


Време: 29. новембар 1941.

Локација: Кадињача, западна Србија

Резултат: Одлучна побједа њемачких трупа

уништење Ужичке републике

Сукобљене стране

 НОП и ДВ Југославије

 НемачкиВермахт

Заповедници

Андрија Ђуровић, командант Радничког ужичког батаљона

Душан Јерковић, командант Ужичког НОПО-а

Бора Марковић, политички комесар Посавског НОПО-а

Франц Беме

Ангажоване јединице

Раднички батаљон

двије чете Посавског НОПО-а

Орашка чета

2. шумадијског НОП одреда

2. златиборска чета Ужичког НОП одреда

742. дивизија (Немачка)

Јачина

неколико стотина

3000

Борци Радничког батаљона пред одлазак у битку на Кадињачи

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС