Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Битка на Козари


Козара је, услед свог положаја у односу на савску, унску и врбаску комуникацијску линију, као и у односу на важан рудник Љубија, била област од великог значаја за окупациону управу током Другог светског рата. Стога су предузете бројне офанзивне операције против партизана на Козари. Међу њима се, како по жестини борби, тако и по застрашујућем страдању цивилног становништва, истиче операција Западна Босна, вођена од 10. јуна до 15. јула 1942. Стога изрази „Битка на Козари“ и „Козарачка епопеја“ у правилу реферишу на овај догађај.

Током пролећа 1942. партизански покрет у западној Босни је знатно ојачао. То је довело до заузимања Приједора и Љубије 16/17. маја и оснивања Прве крајишке бригаде 21. маја 1942. Иако се ово одвијало у периоду минималног немачког војног присуства у Југославији, пацификација постигнута у Србији и другим деловима Босне омогућила је немачкој команди формирање знатне борбене групе. Њу сачињавали делови 3 (од укупно 4) немачке дивизије, као и главнина управо формираног Првог збора (корпуса) НДХ.

Ове снаге су 10. јуна отпочеле концентричан напад на партизане из свих околних гарнизона. Након извршеног опкољавања, оне су формирале широке запречне појасе око Козаре и кренуле у систематско потискивање и изнуривање бранилаца. Одбрана, у почетку врло успешна, након десетак дана почела је да посустаје услед губитака, замора и нестанка муниције.

Партизански делови који су се нашли ван обруча, применили су две врсте дејстава ради помоћи опкољеним снагама. 3. и 4. батаљон упорно су покушавали да се пробију у обруч ради помоћи, што је и успело деловима 4. батаљона. Остале снаге, 1. и 2. батаљон бригаде, и 1, крајишки одред, покренуле су низ енергичних напада на околне гарнизоне ради привлачења на себе делова осовинске оперативне групе. Извршени су успешни напади на Добрљин, Босански Нови и Сански Мост.

Ово ипак није довело до слабљења и одвајања значајних ефектива оперативне групе Западна Босна. Довођењем појачања, притисак на опкољене снаге је појачаван, што је довело до кризе одбране.

Суочени с немогућношћу даљег одолевања, борци Другог крајишког одреда одлучили су се за пробој из обруча. Пробој кроз вишеструке утврђене линије обруча одиграо се 3. јула 1942. у југозападном делу Козаре, 15 km источно од села Међувође, у северозападној Босни.

Кроз све линије обруча пробио се знатан део Одреда и један део збега цивила (око 10.000 људи). Интервенцијом оклопних делова Немци су у зору затворили брешу, поново успоставили обруч, и већ следећег дана кренули у прочешљавање Козаре. Остатак одреда и цивили који су остали у обручу покушавао је да се спаси кријући се у планини. Већ првог дана ликвидирана је партизанска болница и побијено око 300 рањеника.

Поком наредне две недеље снаге Немаца и НДХ систематски су прочешљавале Козару и Поткозарје. карактеристика ове операције је посебно бруталан поступак према цивилном становништву.

Један број ухваћених становника ликвидиран је на лицу места, док је већина транспортована у логоре. Била је очигледна намера да се подручје потпуно испразни од становништва, како би се партизани лишили базе и могућности преживљавања. Током операције преко 68.000 становника (око половина) депортована је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износи око 35.000 људи, од чега је највећи део страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је следила.


Увод


Читав устанак на Козари је био важан за партизански покрет отпора током Другог светског рата. Касније је постао саставни део послератне југословенске митологије, која је славила јунаштво и мучеништво слабијих и лошије наоружаних партизана и цивила.

Неки историчари и публицисти ову операцију сматрају делом такозване Треће непријатељске офанзиве.

У пролеће 1942. партизани у централној и западној Босни су ослободили Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Приједор. 20. маја је основана I крајишка бригада, а следећег дана је добила тенкове и старе авионе. Слободна територија се простирала од реке Саве на југ до планина Козаре и Грмеча.

Након смиривања постигнутог у Србији и источној и централној Босни, немачки штабови опуномоћеног заповедника у Србији и команданта југоистока били су у могућности да, иако у великој оскудици снага, уз употребу усташа и домобрана организују операцију на Козару као најактивније жариште противосовинске борбе. Партизански одред на Козари угрожавао је виталне комуникације у долинама Саве, Врбаса и Сане. Немачки оперативни план предвиђао је уништење партизана, као и депортовање становништва и уништење материјалне базе за опстанак партизана на Козари.

Осовинске снаге су бројале 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, 20.000 усташа и домобрана, а Мађари су учествовали са 5 топовњача речне флотиле. 2000 четника Драже Михајловића (групе Дреновића и Марчетића) употребљени су за обезбеђење позадине. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.

Након интезивне битке, у ноћ 3. јула неке партизанске јединице су пробиле обруч, али је главна група следеће ноћи опет остала опкољена и углавном је уништена. Само неколико стотина бораца са делом становништва пробило је обруч и успело да се извуче према планини Грмеч. Велики број оних који се нису успјели провући кроз обруч пали су у руке усташама и Немцима, и тада су почињени велики злочини над њима. На месту пробоја обруча, у југозападном делу Козаре данас се налази споменик назван "Патрија".

Жртве су усташе убијале клањем на лицу места непосредно након заробљавања или маљевима на обали Саве код Босанске Дубице, а неки су по захтеву немачких власти, првенствено Глеза фон Хорстенау, одведени на рад у Немачку. Међу овима је проценат преживљавања био знатно већи. Преостали су одведени у хрватске концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару градишку.

После заробљавања народ је транспортован делимично у Јасеновац, а делимично у оближње привремене логоре код Босанске Дубице, Костајнице и друге одакле је затим пребациван у Јасеновац у групама по неколико хиљада људи. Жртве су убијане одмах. Према сведочењима Јевреја сабраним у књизи "Сећања Јевреја на логор Јасеновац" усташе су се брзо решиле огромног људства са Козаре. Према тим сведочењима, усташки кољачи су се тих дана највећих покоља Козарчана „по цели дан вуцарали по логору и смејали се пред заточеницима, пјевали и хвалили се како су данас имали много посла“.

По усташким и немачким документима у козарачкој офанзиви заробљено је 68.000 људи. Спомен парк Козара прикупио је непотпуни списак од 33.398 побијених козарачких цивила док судбина многих несталих ни до данас није позната.

Око 900 преживелих партизана је основало Пету крајишку бригаду. У исто време, главнина партизана са Титом се кретала из источне у запдну Босну. За време офанзиве, Први крајишки одред и делови Прве крајишке бригаде извршили су нападе на Босански Нови, заузели Босанску Крупу, и извршили већи број других напада у циљу смањивања притиска на Козару. Непосредно након операције, 31. јула ослобођен је Кључ, а са доласком пролетерских бригада створена је пространа слободна територија.

Крвава епопеја на Козари претворила је ову планину у легенду. Она је постала симбол партизанског отпора и страдања. О Козари је након рата написано на десетине књига, на Козари подигнут монументални споменик.

Током осамдесетих откривено је да је тадашњи аустријски председник и бивши први човек Уједињених нација Курт Валдхајм заправо некадашњи нацистички официр умешан у ратне злочине те да је учествовао у усташко-немачкој операцији на Козари. То је подстакло појачано интересовање страних публициста и новинара за крваву драму на Козари, а књиге о козарачкој епопеји преведене су на многе светске језике.


Референце

^ WAR CRIMES IN BH, страна 153

^ Антун Милетић: НЕКЕ МЕРЕ И ДЕЈСТВА ВЕРМАХТА НА КОЗАРИ 1941-1942. ГОДИНЕ у : Козара у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији (1941-1945): радови са научног скупа одржаног на Козари (Мраковица) 27. и 28. октобра 1977


Спољашње везе


Радоје Лукић -РАТ И ДЈЕЦА КОЗАРЕ ((sr))

Радио-телевизија Републике Српске: Козара: Обиљежена 69. годишњица и Дан борца, 3. 7. 2011. ((sr))

Радио-телевизија Републике Српске: Ђокић: Позив Козарчанима на обиљежавање јубилеја, 9. 6. 2012. ((sr))

Операција Западна Босна (нем. West Bosnien), јуна - јула 1942

Део Народноослободилачке борбе




Сукобљене стране

 НОП и ДВ Југославије

 НемачкиВермахт

 Трупе НДХ

Заповедници

Коста Нађ, командант Оперативног штаба за Босанску Крајину

ГенераллајтнантФридрих Штал (нем.Generalleutnant Friedrich Stahl ), командант 714. дивизије, именован за заповедника Борбене групе Западна Босна

Ангажоване јединице

Други крајишки НОП одред

Прва крајишка ударна бригада

Први крајишки НОП одред

Борбена група „Западна Босна“: 714. дивизија (Немачка)

718. дивизија (Немачка) (делови)

717. дивизија (Немачка) (мањи делови)

самостални 659. инжињеријски батаљон

немачке територијалне, специјалне и пратеће јединице

1. горска дивизија НДХ

5. пјешачка пуковнија НДХ

Четнички одреди Радића, Марчетића и Дреновића

Јачина

6.000

31.000

Губици

2.500 избачених из строја

2.800 избачених из строја

Време:

10. јун - 15. јули 1942.

Локација:

планина Козара и Поткозарје

Резултат:

 Привремени успех осовинских снага; пробој обруча и делимична евакуација цивила

Цивилне жртве:

око 68.500 мртвих (2.300 деце)[1]

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС