Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Друга непријатељска офанзива


Друга непријатељска офанзива 1942, знана и под именом романијско-бирчанска и озренска операција, подухват је немачких и усташко-домобранских трупа извршен у јануару и фебруару 1942. године у источној Босни ради уништења партизанских јединица и запоседања ослобођене територије.


Ситуација прије покретања офанзиве

У току јесени 1941. устаничке снаге – шест партизанских и пет четничких одреда, који су у тој области још сарађивали са партизанима – ослободиле су највећи део источне Босне (територију између река Дрине, Босне и Спрече), угрозивши непријатељске гарнизоне, виталне саобраћајнице и значајне привредне објекте у рударским и индустријским ревирима. Поткрај године четници су појачали деструктивне активности, непријатељски су конфорнтирали са партизанским јединицама и преузели акције да разбију НОП. Доласком Врховног штаба са тек формираном Првом пролетерском бригадом на територији на којој су дјествовала два Народноослободилачка партизанска одреда (НОПО) – Романијски и НОП одред „Звијезда“, крајем децембра и првих дана јануара, сузбијена је умногоме четничка издајничка делатност, учвршћена слободна територија, а партизанске снаге консолидоване и ојачане.


Јачина окупаторских снага

Оценивши да се, након разбијања партизанских снага у западној Србији и уништења тзв. Ужичке републике, најјаче устаничко жариште налази у источној Босни, немачка Команда за југоисток је решила да средином јануара предузме офанзиву ширих размера против устаничких (партизанских и четничких) снага на тој територији, с циљем да их разбије и поново успостави контролу на том стратешки битном подручју. Зато је задржана 342. дивизија која је, после завршених јесењих операција у западној Србији, требало да буде упућена на источни фронт. Њено ангажовање у новој операцији у источној Босни било је омогућено уласком бугарских трупа у источне области Србије и преузимањем окупационих задатака, чиме су немачке посадне дивизије добиле могућност да се прегрупишу. Поред 342. пешадијске дивизије, којој је поверена главна задатак – наступање из рејона Зворника и Вишеграда, у овој офанзиви ангажована је и немачка 718. дивизија и 12 батаљона домобрана и усташа – укупно 33.000 војника, подржаних артиљеријским, тенковским и ваздухопловним снагама.


Јачина ослободилачких снага

Партизанске и четничке јединице које су се налазиле на овој операцијској територији (партизанске: 1. пролетерска бригада и три НОПО-а: Романијски, Бирчански и НОП одред „Звијезда" – укупно 5.000 бораца; четничке: Сребренички, Власенички и Рогатички одред и Церска бригада – укупно око 3.000 војника) биле су претежито распоређене према непријатељским гарнизонима и положајима, затварајући правце који су, дуж комуникација, водили у унутрашњост слободне територије. Дубок снег и веома ниске температуре ограничавали су борбена дејства само у захвату комуникација.


Припреме за напад

Обавештени о предстојећој немачкој офанзиви, четничке вође су изразиле лојалност немачким штабовима и својим јединицама издале наређења да напусте положаје и не пружају отпор. Оценивши да партизанске снаге не могу да се одупру надмоћнијем непријатељу, тим пре што сучетничке јединице напуштале положаје, уносећи дезорганизацију и панику и стварајући услове за брзе продоре немачких јединица, Врховни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије (НОПОЈ) решио је да одустане од упорне обране слободне територије и дао наређење партизанским јединицама да применом маневра, извлачењем испод удара непријатеља и смелим забацивањем у његову позадину и изненадним дејствима на његове бокове и заштитницу сачувају своју живу силу, а непријатељу да нанесу што веће губитке.


Напад непријатељских снага и кретање партизанских јединица

Непријатељске снаге су прешле у напад 15. јануара концентричним наступањем ка центру слободне територије. Најјаче снаге, два немачка пука (397. и 399.) и један домобрански пук, напале су, уз снажну подршку артиљерије, устаничке положаје јужно од Зворника и Цапарда.

Отпору Бирчанског партизанског одреда придружиле су се и неке четничке јединице до којих није стигло наређење њиховог штаба о непружању отпора немачким трупама. Јаке непријатељске снаге, подржане батаљоном тенкова, сломиле су отпор бранилаца и, надирући друмовима, заузеле Дрињачу, а наредних дана и Нову Касабу и Шековиће. Четничке јединице су се делом разбежале или пребациле преко Дрине у Србију, а делом предале, док се Бирчански одред одржао, повукавши се даље од комуникација. Његови делови су у зору 17. јануара разбили у селу Петровићима једну домобранску чету, заробивши 138 војника. Настављајући офанзиву, немачки пукови заузели су Братунац, Сребреницу и Власеницу, припремајући се за даљи продор ка Хан-Пијеску и Романији, у сусрет снагама које су наступале из Вишеграда, Сарајева и Кладња.

У међувремену су и остале непријатељске снаге извршиле брзе продоре на слободну територију: 398. пук из рејона Вишеграда ка Рогатици, у коју је ушао већ 16. јануара, 738. пук и четири домобранска батаљона из рејона Сарајева и Пала, једном колоном ка Сјетлини и Рогатици, а другом ка Романији, на коју су избили 17. јануара, а 750. пук из рејона Тузле, преко Кладња, ка Олову у које је ушао 21. јануара. Партизанске снаге су понегде пружале озбиљнији отпор и успоравале надирање непријатеља. Тако је до јачих борби дошло код Рогатице и Сјетлине, те код Мокрог и Ступара.

Да би избегао опасност да се нађе у окружењу, Врховни штаб је са деловима 1. пролетерске бригаде предузео брзо извлачење из рејона Средње, где га је затекла офанзива, преко Романије и Гласинца на Јахорину и даље ка Фочи, коју је у међувремену ослободио Дурмиторски НОПО. Спречена да се извуче из обруча истим путем, главнина 1. пролетерске бригаде је кренула заобилазним, али тежим и ризичнијим правцем преко реке Босне, Сарајевског поља и планине Игман да би избила у рејон Трнова и Калиновика, на територију коју је држао Калиновички НОПО. Овај смели покрет, познатији под именом Игмански марш, који је изведен поред самог Сарајева и који је због изузетно неповољних временских околности ушао у историју НОП-а, потпуно је изненадио непријатељске снаге.

Непријатељске снаге су до 22. јануара овладале свим насељеним местима дуж комуникација и у њиховом ширем захвату, али је изостао успех који су очекивали, односно партизанске јединиве су углавном сачувале људство, избегавши да буду увучене у фронталне борбе и одолевши пропаганди и делатности четника. Веће губитке претрпели су делови 5. и 2. батаљона 1. пролетерске бригаде 21. јануара у Пјеновцу и Бијелим Водама, када су били изненађени од стране немачких скијашких одељења. У Пјеновцу је погинуло 59 партизана, 4 су рањена и десетак их је заробљено, а у Бијелим Водама је погинуло 14 бораца и пет их је рањено.


Друга фаза непријатељског напада

За више информација погледајте чланак Озренска операција

Пошто су извршиле прегрупацију, 9 немачких и 12 усташко-домобранских батаљона (око 17.000 војника), од 29. јануара до 4. фебруара извели су операцију против Озренског НОПО-а на територији између река Босне и Спрече, у троуглу Завидовићи-Добој-Тузла. Озренски одред, који је имао око 1.200 бораца, пружао је успрешан отпор, повлачећи се ка гребену планине, а затим је прешао у снажан противнапад, одбацио непријатеља и вратио изгубљену територију.


Завршетак офанзиве

Немачка офанзива у источној Босни завршила се без већих успеха. Непријатељске трупе јесу продрле на ослобођену територију, прокрстариле комуникацијама, нанеле партизанским јединицама губитке, у неким изазвале осипање, али нису постигле главни циљ, разбијање и уништење партизанских снага и пацификацију тог стратегијски важног подручја југословенског ратишта. Немоћне да одрже заузету територију, непријатељске снаге су се убрзо повукле на полазне положаје, задржавши посаде у само неколико места, које ће једва да одрже.

У романијско-бирчанској операцији у немачким и усташко-домобранским трупама погинуло је, рањено и заробљено око 400 војника и официра, док су 464 страдала од промрзлина, а у Озренској операцији око 330 њих је избачено из строја. Губици партизанских јединица нису познати.


Литература

Енциклопедија Југославије (књига трећа). „Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 1984. Година.


Види још


Игмански марш

Прва пролетерска бригада

Друга непријатељска офанзива

Део Другог светског рата


Сукобљене стране

 Немачка

 НОП и ДВЈ

Ангажоване јединице

342. дивизија

718. дивизија

12 батаљона домобрана и усташа

Прва пролетерска бригада

Романијски НОП одред

НОП одред „Звијезда“

Бирчански НОП одред

Озренски НОП одред

Јачина

33.000 војника

5.000 партизана

Губици

464

непознато

Време:

јануар и фебруар 1942.

Локација:

источна Босна

Резултат:

немачка офанзива заустављена

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС