Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Хронологија Народноослободилачке борбе 1942.

        Догађаји 1942.


Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.

Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Јануар

1. Јануар

Код села Вучја, близу Лесковца, четници и недићевци напали Лесковачки партизански одред. Они су заузели Вучје и  принудили Лесковачки одред да се повуче ка планини Кукавици.

2. Јануар

У близини села Штитара, код Берана, у борби против четника, погинуо политички комесар батаљона „Милош Малишић“,  Радомир Митровић (1912-1942), народни херој.

3. Јануар

Опуномоћени командујући генерал у Србији издао заповест о отпочињау офанзиве против главнине партизанских снага  у источној Босни тзв. „Друга непријатељска офанзива“. План офанзиве био је - једновременим концентричним нападом  из Вишеграда, Зворника, Тузле и Сарајева, потиснути, окружити и уништити партизанске снаге на просторији  Власеница, Хан Пијесак, Жљебови. У офанзиви су биле ангажоване следеће окупаторске снаге: немачка 342. и 718.  пешадијска дивизија и један батаљон немачке 714. пешадијске дивизије, седам домобранских батаљона, шест хаубичких  дивизиона, две пионирске и једна железничка чета и две ескадриле извиђачке авијације. За почетак офанзиве одређен  је 15. јануар.

3/4. Јануар

У близини Владичиног Хана, од бугарске заседе убијен Јордан Николов Орце (1916-1942), народни херој, који је по  директиви ЦК КПЈ био упућен у Македонију да ради на организовању устанка.

5/6. Јануар

Делови Првог батаљона Другог крајишког партизанског одреда заузели Благај (на прузи Приједор-Бос. Нови) и спалили  железничку станицу, све државне зграде, фабрику гипса и уређаје жичане железнице. Тиме су пруга и пут Приједор- Босански Нови били прекинути више месеци. Посада (један вод Седме чете домобранског Дванаестог пешадијског пука)  углавном је заробљена.

6. Јануар

Од задобијентх рана у борби на Јелином дубу, код Подгорице, умро командир Горњопиперске партизанске чете Радослав  Поповић (1909-1942), народни херој.

У селу Мошорину, код Жабља, мађарске окупационе власти на зверски начин побиле 104 мушкарца, 47 жена и 29 деце,  махом српске народности.

7. Јануар

У селу Иванчићима, код Сарајева, отпочело дводневно саветовање Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину,  коме су присуствовах генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито и неколико чланова ЦК КПЈ. На саветовању су истакнуте  следеће грешке: колебљив став према четницима, несређивање слободне територије, занемаривање организовања  партијског рада и преузимање војних дужности, небудност, неподизање млађег командног кадра и спорост у формирању  покретних ударних јединица. Заузет је став у питању односа са четницима и донете су значајне одлуке у погледу  учвршћивања партизанских јединица, формирања Добровољачких одреда и напуштања фронталног ратовања.

8. Јануар

У Загреб стигли, са ослобођене територије источне Босне, чланови Организационог секретаријата ЦК КПЈ за  неослобођене крајеве Иво Лола Рибар и, потом, Едвард Кардељ. Овај орган је имао задатак да успостави чврсте везе са  руководствима устанка у Хрватској, Словенији, Србији и Македонији и оствари штонепосреднији утицај ЦК КПЈ и  Врховног штаба на развој партијских организација, НОП одреда и НО обора у овим деловима Југославије.

9. Јануар

Делови 750. пука немачке 718. пешадијске дивизије са два пука домобранске Четврте пешадијске дивизије извршили из  долина река Спрече и Босне неуспео концентричан напад на Озренски партизански одред.

12. Јануар

Делови Кордунашког партизанског одреда заузели Војнић. Том приликом заробљено је 410, погинуло 30 и рањено 37  домобрана. Заплењеноје 6 митраљеза, 14 пушкомитраљеза, 350 пушака, 3 минобацача и око 35.000 метака.

14. Јануар

Штаб Дурмиторског партизанског одреда, по наређењу Врховног штаба НОП и ДВЈ, упутио своја два батаљона - „Војвода  Момчило“ и „Бајо Пивљанин“, јачине 517 бораца у источну Босну да пруже војну и политичку помоћ тамошњим  партизанским јединицама у разбијању четничког покрета који је тада већ био узео маха у источној Босни.

15. Јануар

У источној Босни отпочела тзв „Друга непријатељска офанзива“. У две етапе (Романијско-бирчанска и Друга озренска  операција) до 7. фебруара 1942. године јаке немачке, усташке и домобранске снаге (преко 35.000 војника) подржане  авијацијом, уз помоћ четника, овладале су комуникацијама у централном делу источне Босне (од реке Дрине до реке  Босне). Захваћене партизанске јединице (Прва пролетерска бригада, Романијски, Бирчански, Звијезда и Озренски  одред), не упуштајући се у фронталне борбе, сачувале су живу силу и у двадесетпетодневним борбама нанели  непријатељу знатне губитке и по проласку непријатељских главних колона поново овладале изгубљеним деловима  слободне територије.

18. Јануар

Партизани Солинског партизанског одреда бацили бомбу у официрску мензу у Солину и том приликом убили двојицу и  ранили 14 италијанских официра. За одмазду, италијанске власти су у Сплиту убиле 12 талаца и ухапсиле 200 лица.

19/20. Јануар

Батаљон „Војвода Момчило“ Дурмиторског партизанског одреда, који се привремено налазио под командом  Калиновичког партизанског одреда, ушао у Фочу, коју су претходно напустили четници.

У селу Краљским Барама, код Колашина, јаче четничке снаге опколиле две чете Комског партизанског одреда (око 140  бораца), које су биле на преноћишту без потребног обезбеђења, и у зору их напале и нанеле им тешке губитке. Том  приликом су четници убили 33, ранили 15 и заробили скоро све остале партизане. У тој борби је погинуо један од  организатора устанка у колашинском срезу и секретар МК КПЈ за Колашин - Вукман Крушчић (1909-1942), народни  херој.

20. Јануар

Врховни командант НОП и ДВ Југославије Јосип Броз Тито обавестио делегата Врховног штаба при Главном штабу НОП одреда Босне и Херцеговине Светозара Вукмановића Темпа о организовању првих јединица добровољачке војске у источној Босни и о предстојећим задацима Прве пролетерске ударне бригаде, Романијског партизанског одреда и делова Дурмиторског партизанског одреда.

21. Јануар

У Новом Саду мађарске окупационе трупе и жандармерија отпочеле тродневно масовно хапшење и убијање Срба и  Јевреја тзв „Новосадска рација“ у којој је убијено око 4.500 људи.

На железничкој станици Пјеновац, код Хан Пијеска, једна скијашка јединица из састава немачке 342. Пешадијске  дивизије изненада напала Пети шумадијски батаљон Прве пролетерске ударне бригаде и мање делове Романијског  партизанског одреда. Том приликом погинуло је 59 партизана, међу којима - Славиша Вајнер Чича (1903-1942),  командант Романијског партизанског одреда; Милан Илић Чича (1886-1942), командант Петог батаљона и Драган  Павловић Шиља (1908-1942), политички комесар Петог батаљона, народни хероји.

У селу Бијелим Водама, на Романији, једна колона 738. пука немачке 718. пешадијске дивизије изненадила делове  Другог батаљона Прве пролетерске ударне бригаде. Бочним дејством једног вода, Штаб батаљона је извукао своје  делове. Погинуло је 15 партизана, међу којима и командир вода Радован Петровић (1916-1942), народни херој.

Код села Иловаче, код Горажда, усташе из заседе убиле команданта Праћанског батаљона Романијског партизанског  одреда Милана Симовића (1909-1942), народног хероја.

22. Јануар

Избегличка влада Краљевине Југославије прогласила четничку организацију Драгољуба Михаиловића „Југословенском  војском у отаџбини“.

У затвору у Костајници, носле тродневног мучења, усташе убиле члана ЦК КП Хрватске Анку Буторац (1903-1942),  народног хероја.

23/24. Јануар

Четници Павла Ђуришића, у селу Лубницама, код Берана, опколили и изненада напали већу групу партизана из Комског  партизанског одреда. У неравноправној борби погинула су 42 партизана, а један број њих је успео да се спапсе и  повуче. Четници су имали двоје мртвих и неколико рањених бораца.

24. Јануар

Код Поновог моста, на путу Зрин-Дивуша, близу Костајнице, Други батаљон Банијског партизанског одреда из заседе  напао усташе и нанео им губитке. У борби је погинуо и командант Другог батаљона Милош Чавић (1918-1942), народни  херој.

25. Јануар

У ослобођену Фочу стигли ЦК КПЈ и ВШ НОП и ДВ Југославије. Период њиховог боравка у Фочи (до 10. маја) називан је у  историографији као „фочански период“ или „Фочанска република“. Током боравка у Фочи они су донели низ крупних  одлука у циљу развоја Народноослободилачке борбе. Развијена је жива политичка и културно-просветна активност у  граду и околини, па су искуства у томе раду пренета и у остале крајеве Југославије.

Отпочео тродневни марш главнине Прве пролетерске ударне бригаде. Заједно са члановима Главног штаба НОП одреда  БиХ, она се, по дубоком снегу, на температури од -32°C, кретала из села Гајева, код Олова, преко Сарајевског поља и  планине Игмана до села Пресјенице, код Трнова. Последња, најтежа, етапа марша у ноћи 27. јануара - од села Кремеша,  која је трајала 18 часова, позната је као „Игмански марш“. Услед смрзавања, из строја су избачена 172 борца (од укупно  око 730). Бригаду је Врховни штаб НОП и ДВЈ похвалио због самопрегора и залагања у току овог марша.

27. Јануар

Ојачани Пљеваљски батаљон Црногорско-санџачког партизанског одреда заузео Чајниче, које су држали четници.

Делови Дурмиторског партизанског одреда и Четврти краљевачки батаљон Прве пролетерске ударне бригаде ушли у  Горажде и разоружали батаљон четника.

28. Јануар

У селу Баљцима, код Билеће, по наређењу Привременог оперативног штаба НОП одреда за Херцеговину формиран  Херцеговачко-црногорски ударни батаљон (касније је добио назив Први херцеговачки ударни батаљон).

29. Јануар

Немачка 718. пешадијска дивизија, 697. пук немачке 342. пешадијске дивизије и делови домобранског Другог и Трећег  корпуса (око 17.000 војника) почели „Другу озренску операцију“ са циљем да Озренски партизански одред униште у  окружењу. До 4. фебруара они су га само набацили на гребен Озрен-планине, када су, због одласка 342. Пешадијске  дивизије, немачке јединице извучене из борбе. Одред је тада прешао у противнапад и (од 5. до 7. фебруара) разбио  домобранске посаде и повратио изгубљену територију. Непријатељ је имао око 400 избачених из строја, а Озренски  партизански одред преко 150 мртвих и рањених бораца. Непријатељ је опљачкао села у подножју Озрена и похапсио  преко 200 сељака.

30. Јануар

У с Збјегу, код Слуња, отпочело дводневно Друго заседање Главног штаба НОП одреда Хрватске, коме су присуствовали  и команданти и политички комесари: Групе НОП одреда за Лику, Кордунашког и Приморско-горанског партизанског  одреда. Дискутовало се о општој ситуацији, задацима и улози партизанских јединица, војничкој ситуацији у Хрватској,  увлачењу хрватских маса у НОБ и заузимању правилног става према избегличкој влади Краљевине Југославије у  Лондону. Одлучено је да се на слободној територији Кордуна формира једномесечни официрски течај.

Фебруар

4. Фебруар

Јужно од Будве искрцала се из подморнице енглеско-југословенска мисија под називом Хидра, коју су сачињавали:  мајор Теренс Атертон (енгл. Terence Atherton), подофицир Патрик Донован (енгл. Patrick O'Donovan) и радио- телеграфист, као и авијатичарски поручник бивше југословенске војске Радоје Недељковић. Мисију су јединице  Ловћенског партизанског одреда прихватиле и допратиле до Главног штаба НОП одреда за Црну Гору и Боку, који се  тада налазио у селу Гостиљу, код Подгорице.

8-9. Фебруар

У манастиру Острогу, код Никшића, одржана је Скупштина црногорских и бокељских родољуба тзв. „Острошка  скупштина“, на којој је присуствовало 65 делегата из читаве Црне Горе. Скупштина је донела „Реуолуцију“ и изабрала  Главни Народноослободилачки одбор Црне Горе и Боке, као и његов Извршни одбор.

20. Фебруар

Четници капетана Стевана Дамјановића Леке (са којима су партизани имали договор о ненападању) извршили су  изненадни напад на Штаб Мајевичког партизанског одреда у селу Вукосавцима, на Мајевици, и убили тридесет бораца и  чланова Штаба, међу којима и команданта и политичког комесара одреда - Ивана Марковића Ирца (1909-1942) и Фадила  Јахића Шпанаца (1910-1942), народне хероје. Истог дана, четници су напали и једну чету овог Одреда и убили осам  бораца, међу којима и Страхињу Митровића Страјка (1922-1942), народног хероја.

27. Фебруар

Јединице Личке групе партизанских одреда ослободиле су Доњи Лапац. У овој борби заробљено је 150 италијанских  војника и официра, док је њих 23 погинуло. Заплењена је и знатна количина оружја, муниције и другог ратног  материјала. Партизани су имали 23 рањена и 14 погулих бораца, међу којима је био и командант Лапачког партизанског  батаљона Стојан Матић (1915-1942), народни херој.

Март

1. Март

У Чајничу, наредбом Врховног команданта НОП и ДВЈ Јосипа Броза Тита, формирана Друга пролетерска ударна бригада.  У састав бригаде тада су ушли борци Ужичког, Чачанског и Другог шумадијског одреда. За команданта бригаде именован  је Ратко Софијанић, а за политичког комесара Милинко Кушић, народни хероји.

3. Март

Агенти Специјалне полиције успели су да упадну у стан, у улици Жоржа Клемансоа, у Београду, где се одржавао  партијски састанак и ухапсе секретара Месног комитета КПЈ за Београд Јелену Ћетковић и чланове Четвртог рејонског  комитета.

5. Март

У Јајинцима, код Београда стрељана група од 13 жена-заточеница Бањичког логора. Међу стрељаним логорашицама, н алазиле су се: Радмила Јовић Малецка (1925-1942), ученица из Београда; Наталија Дугошевић (1910-1942), учитељица  из Турије, код Кучева; Александра Цана Марјановић (1910-1942), учитељица из села Поповића, код Сопота; Даница  Минић (1922-1942), студенткиња фармације из Чачка; Ружица Шојић (1920-1942), студент медицине из Београда;  Ружица Милиновић (1920-1942), студент медицине из Јагодине; Десанка Бркић, чиновник из Крушевца; Наталија Нана  Недељковић (1880-1942), земљорадница из села Грошнице, код Крагујевца и др.

6. Март

У сукобу са немачком војском у опкољеној кући, на периферији Панчева, одбивши да се предају погинули секретар и  два члана Окружног комитета КПЈ за јужни Банат - Браца Петров (1921-1942), Јелисавета Петров Беба (1919-1942) и  Славко Томић Станко.

У Београду, у непосредној блзини злогласног затвора „Главњача“, група омладинаца извршила атентат на агенте  Специјалне полицији Ђорђа Космајца и Обрада Залада. Са њима је тада погинуо и Алојз Крола, полицијски чиновник из  Панчева. Као одмазду за овај атентат, у Београду је 9. марта стрељано 150 затвореника - углавном београдски и  панчевачких комуниста.

14/15. Март

У близини села Чичева, код Коњица, јединице Друге пролетерске дивизије, у садејству са Првом пролетерском и  Десетом херцеговачком бригадом, разбиле центар четничке одбране, а сутрадан, псоле упорних борби продрле и  заузеле Главатичево. Четници су се идуће ноћи повукли на линију Крстач-Девојачки кук-Тјеме-Рат камен-Бахатијевица.  У овим борбама погинуло је 20, рањено 30 и заробљено 7 четника, док су јединице НОВЈ имале 9 рањених и четворо  мртвих бораца. Међу погинулима је био и заменик командира Треће чете у Трећем крагујевачком батаљону Прве  пролетерске бригаде Драгољуб Божовић Жућа (1922-1943), народни херој.

26. Март

У току борбе са четницима, у блзини села Шилова, код Лебана, да не би жив пао непријатељу у руке, Коста Стамнековић  (1893-1942), члан ЦК КПЈ и секретар Окружног комитета КПЈ за Лесковац, извршио самоубиство активирањем бомбе.  Заједно са њим тада је погинула и његова ћерка Лепосава и партизанке Мара и Оливера.

27. Март

У Обреновцу је обешен Влада Аксентијевић (1916-1942), члан Окружног комитета КПЈ за Обреновац и народни херој.

Април

2. Април

У селу Горњој Јошавки, код Челинца, четници убили рањеног др. Младена Стојановића (1896-1942), начелника  Оперативног штаба за Босанску крајину и народног хероја.

14. Април

У слеу Југовцу, код Прокупља, у скуобу с бугарском војском, погинули Станимир Вељковић Зеле (1919-1942), члан ПК  СКОЈ-а за Србију и Милош Мамић (1918-1919), члан ПК КПЈ за Србију, народни хероји.

Мај

Вешање народног хероја Стјепана Филиповића у Ваљеву 22. маја 1942. године

4-5. Мај

Са обе стране реке Таре, око 1.500 четника извршило је 4. маја напад на положаје Бијелопољског партизанског  батаљона, источно од Мојковца и на положаје партизанског батаљона „Алекса Ђилас“, западно од Мојковца. Четници су  успели да заузму Мојковац, али је њихова намера окружавања и уништења партизана на том сектору пропала.  Противнападом јединица Дурмиторског партизанског одреда четници су разбијени, код Бистрице. Удводневним борбама  убијено је 66, рањено 47 и заробљено 14 четника. Партизани су имали 11 погинулих и 11 рањених бораца.

5. Мај

Код села Бравско, на путу Кључ-Босански Петровац, делови Првог и Петог крајишког партизанског одреда разбили  Седми фашистички батаљон из италијанске дивизије „Сисари“. У овој борби погинуо је политички комесар Вођеничке  партизанске чете Петог крајишког одреда Ђуро Пећанац Ђурекан (1916-1942), народни херој.

7. Мај

У Кореници, по наређењу Главног штаба НОП одреда Хрватске, од пролетерских чета из Лике, Кордуна, Горског котара и  Хрватског приморја формиран је Први пролетерски батаљон Хрватске.

9. Мај

У Београду у специјалном камиону-гасној комори званом „душегупка“ убијено 220 затвореника Бањичког логора. Међу  убијенима се налазило 25 Јеврејки са децом, породица апотекара Светолика Трајковића (жена Милена, син Мирослав и  ћерке Вера и Слобода), као и више група затовореница логора - из Вршца: Амалија Малчи Подгоршек-Јакшић (1917- 1942), службеница и члан МК КПЈ за Вршац; Драгица Петров (1916-1942), члан ОК КПЈ за јужни Банат; Олга Радишић- Петров (1916-1942), учитељица, члан МК и СК КПЈ за Панечво и народни херој; Ковиљка Ивановић (1913-1942),  учитељица; Јелена Варјашки (1922-1942), матуранткиња и сестре Иванка и Смиља Стојадинов; из Ужица: Марија Бобић  Леви, Петра Јањушевић, Олга Савић, Јелена Тадић; Бранка Данић (1901-1942), домаћица из Сокобање и др.

На Петровој главици, код Никшића, стрељани истакнути руководиоци Народноослободилачког покрета, Јованка Балетић  (1925-1942) и Љубо Чупић (1913-1942), народни херој.

12. Мај

У Сремској Митровици усташе стрељале Јанка Чмелика (1905-1942), члана Окружног комитета КПЈ за Срем и народног  хероја.

15. Мај

Јединице Првог и Другог крајишког партизанског одреда, после жестоких борби, које су трајале читаву ноћ, разбиле су  непријатељски гарнизон и ослободиле Приједор.

16. Мај

Италијански војни суд у Љубљани, после дводневне распараве, осудио на смрт Тонета Томшича, организационог  секретара ЦК КП Словеније. На истом суђењу осуђени су и чланови ЦК КПС - Миха Маринко на 30 година, Вида Томшич  на 25 и Пепца Кардељ на 18 година затвора.

21. Мај

На Црном језеру, код Жабљака, одржано војно-политичко саветовање руководства Народноослободилачког покрета,  којим је руководио Врховни командант НОП и ДВЈ Јосип Броз Тито. Пошто је размотрена војно-политичка ситуација,  донета је одлука да партизанске јединице привремено напусте Црну Гору и повуку се у Босну.

У селу Ламовитој, код Приједора, од ударних батаљона из Првог, Другог и Петог крајишког одреда формирана Прва  крајишка бригада.

У Грамозној јами, код Љубљане, Италијани стрељали Тонета Томшича (1910-1942), организационог секретара ЦК КП  Словеније и народног хероја.

22. Мај

На Шубићевцу у Шибенику Италијани стрељали 25 антифашиста, међу којима и Раду Кончара (1911-1942), секретара ЦК  КП Хрватске и члана ЦК КП Југославије, народног хероја.

 центру Ваљева обешен је Стјепан Стево Филиповић (1916-1942), командир Колубарске чете Ваљевског партизанског  одреда и народни херој.

23. Мај

Пилоти Фрањо Клуз и Руди Чајавец, авионима типа „Потез 25“ и „Бреге 19“, пребегли из Ваздухопловства НДХ у НОВЈ.  Они су са аеродрома у Бањалуци одлетели на ослобођену територију и слетели у месо Урије, код Приједора (Овај дан се  у СФРЈ славио као Дан Југословенског ратног ваздухопловства).

25. Мај

Из Тиране делегат ЦК КПЈ Душан Мугоша кренуо у Југославију, у ЦК КПЈ и Врховни штаб НОВ и ПОЈ са извештајем о  раду у Албанији и с молбом ЦК КП Албаније да Коминтерна одобри сазивање Прве земаљске конференције и пријем КП  Албаније у чланство Коминтерне.

Јединице Првог крајишког партизанског одреда ослободиле Босански Петровац.

Јун

Јул

Август

7. Август

Одлуком Врховног штаба НОП и ДВЈ за народне хероје Југославије су проглашени - Саво Беловић, Анте Јонић, Раде  Кончар, Шпиро Мугоша, Ђуро Петровић, Данило Солдатић, Младен Стојановић, Здравко Челар и Симо Шолаја.

Септембар

6. Септембар

Напад НОВЈ на Гојло 1942.

Октобар

2/3. Октобар

У селу Трнову, код Мркоњић Града, од стране четника нападнута је и убијена група партизанских руководилаца из Треће  санџачке ударне бригаде - Владимир Кнежевић Волођа (1915-1942), командант бригаде, Рифат Бурџевић (1913-1942),  заменик политичког комесара бригаде и Томаш Жижић (1909-1942), командант Четвртог батљона народни хероји. После  убиства, четници су њихова тела бацили у провалију звану „Грујића јама“, дубоку преко двадесет метара.

3. Октобар

У селу Уништа, близу Босанског Грахова формирана је Друга далматинска ударна бригада.

У борби са четницима код села Буковице, близу Тузле, погинуо Омер Маслић (1913-1942), заменик политичког комесара  Трећег батаљона Шесте источнобосанске ударне бригаде и народни херој.

ЦК КПЈ упутио Блажу Јовановића и Душана Мугошу, као своје делегате на Прву земаљску конференцију КП Албаније,  која је одржана у марту 1943. године. Они су у Албанију стигли 16. децембра и тамо радили на учвршћивању КП  Албаније и организовању конференције.

5. Октобар

У Максимирској шуми, код Загреба, усташе стрељале шест средњошколаца, који су били осуђени због припреме убиства  усташког функционера Ивице Краља и сарадње са Народноослободилачким покретом.

7. Октобар

Јединице Прве пролетерске и Треће крајишке бригаде и Четвртог крајишког партизанског одреда ослободиле Кључ. У  овој борби убијено је 80, а зарбобљено 90 усташа; заплењен један тенк и други ратни материјал.

11. Октобар

У селу Будићима код Пакраца, формирана је Прва славонска ударна бригада.

13. Октобар

У Љубљани стрељан Валентин Рожанц (1895-1942), активиста Комунистичке партије Словеније и народни херој.

15. Октобар

Формирана је Шеста приморско-горанска бригада.

17. Окотбар

Јединице Прве и Друге бригаде Прве оперативне зоне Хрватске водиле су тешке борбе против јаких италијанских снага,  из Прве брдске дивизије и Дивизије „Ломбардија“, кдо Перјасице и Полоја на Кордуну. После дводневних борби,  непријатељ је био принуђен да се повуче у Карловац. У овим борбама погинуло је око 200, а заробљено око 50  италијанских војника; а заплење је један тенк, две пољска топа, седам камиона и друга ратна опрема.

22/23. Октобар

Напад НОВЈ на Глину октобра 1942.

23. Октобар

Јединице Друге и Четврте бригаде Прве оперативне зоне Хрватске ликвидирале су јако непријатељско упориште у селу  Тушиловићу, на Кордуну. У овој борби убијено је 50, а зарбољено 430 усташко-домобранских војника.

28. Октобар

Приликом напада Прве и Друге пролетерске и Четврте крајишке бригаде на италијанско-четничке снаге у Босанском  Грахову, погинуо Радиша Радосављевић Шоша (1919-1942), борац Друге пролетерске ударне бригаде и народни херој.

29. Октобар

Код села Мала Буковица, на Козари, заробљени домобран убио команданта Пролетерског батаљона Босанске крајине  Хусеина Хоџића (1914-1942), народног хероја.

Новембар

1. Новембар

Одлуком Врховног штаба НОП и ДВЈ формирана је Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ), а наредбом  Врховног команданта НОП и НОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Прва и Друга пролетерска ударна дивизија.

4. Новембра

После дводневних борби, пет ојачаних бригада НОВЈ заузело Бихаћ.

9. Новембар

Наредбом Врховног команданта НОП и ПОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Трећа, Четврта и Пета ударна дивизија, као  и Први босански народноослободилачки корпус.

22. Новембра

Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ формиране су Шеста, Седма и Осма дивизија, као и Први хрватски  народноослободилачки корпус.

26. Новембар

У Бихаћу, у присуству 54 делегата, отпочело Прво заседање АВНОЈ-а. На заседању је донета Резолуција којом је АВНОЈ  конституисан као највиши политички орган народа Југославије, са задатком да даље руководи НОБ-ом народа  Југославије. На заседању је такође изабран Ивзршни одбор и осам повереништва.

Децембар

Литераутра



Мома Марковић Преглед НОБ-а у Србији. Коларчев народни универзитет Београд, 1947. година.

Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-1945. „Војно-историјски институт“ Београд, 1964. година

Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.

Други светски рат 1939-1945, „Народна књига“ Београд, 1980. година.

Бранко Петрановић Србија у Другом светском рату 1939-1945, „Војно-историјски институт“ Београд, 1992. година.

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС