Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Хронологија Народноослободилачке борбе 1943.


Догађаји 1943.


Јануар

Фебруар

15. Фебруар

Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.

19. Фебруар

Почела Битка за Коњиц фебруара 1943. која је трајала до 26. фебруара.

Март

Април

Мај

23. Мај

У селу Рајковцу, код Тополе, четници у црквеном дворишту заклали народног хероја Даринку Радовић и њене обе          кћери четрнаестогодишњу Станку и двадесетогодишњу Радмилу.

24. Мај

На одсеку Фоча-Шћепан поље Прва пролетерска дивизија, ојачана Дринском оперативном групом, покушала пробој            преко реке Дрине. Увођењем јаких резервних снага у борбу, немачка 118. ловачка дивизија је спречила пробој, па су       напади сутрадан обновљени уз обострано велике губитке. Међу великим бројем погинулих партизанских бораца,      алазили су се и народни хероји: Марко Ећимовић, командант Трећег батаљона Шесте пролетерске бригаде; Раде М       илићевић, политички комесар чете, Вујадин Зоговић, заменик комадира чете и Јово Радуловић, борац-бомбаш, сва           тројица из Прве пролетерске бригаде. У овим борбама тешко је рањен и командант Четвртог батаљона Прве           пролетерске бригаде Живан Маричић, народни херој, који је касније преминуо.

27/28. Мај

У рејону Жабљака спустила се падобрано прва Савезничка војна мисија у НОВ и ПОЈ. Ова мисија је послата по       наређењу британског команданта за Средњи исток, а сачињавало је шест људи. На челу мисије налазили су се        британски официри Бил Стјуарт и Вилијам Дикин.

Јун

9. Јун

Прилком немачког бомбардовања партизанских положаја на планини Озрену, рањен Врховни командант НОВ и ПОЈ          Јосип Броз Тито. Том приликом, од исте бомбе погинули су - капетан Бил Стјуарт, члан Британске војне мисије при        НОВЈ; Ђуро Вујовић Шпанац, пратилац Врховног команданта; Василије Ђуровић Вако, командант Четврте пролетерске        црногорске ударне бригаде.

Јул

19. Јул

Заседа код Лепенице 1943.

Август

15. Август

Врховни штаб НОВ и ПОЈ донео „Указ о одликовањима у НОВЈ“, којим су успостављена прва одликовања - Орден        народног хероја, Орден партизанске звезде (у три реда), Орден народног ослобођења, Орден братства и јединства,        Орден за храброст и Медаља за храброст. Истим указом решено је да сви дотадашњи носиоци звања народног хероја         (укупно 22 лица) добију Орден народног хероја.

Септебар

Октобар

1-3. Октобар

У Кочевју одржан тродневни збор делегата словеначког народа тзв. „Кочевски збор“. Збору су присуствовала 572          делегата, изабрана на изборима, одржаним у времену од 20. до 25. септембра, као и делегација Словенског         антифашистичког савеза, Савеза словеначке омладине и других масовних организација Народноослободилачког     покрета, из неослобођених крајева Словеније. збор је допринео још јачој консолидацији Ослободилачког фронта         Словеније (слв. Osvobodilna fronta) као општенародне политичке организације.

1-5. Октобар

Јединице Шеснаесте војвођанске и Седамнаесте источнобосанске дивизије|Седамнаесте источнобосанске дивизије,       Друге крајишке бригаде, Мајевичког и Озренског партизанског одреда ослободиле су Тузлу, најјачи и најважнији         неприајтељски центар у источној Босни. У овој борби заробљено је око 2.200 непријатељских војника и официра, међу        којима и један генерал, а убијено је 635. Заплењена је знатна количина оружја и друге војне опреме.

2. Октобар

У Барију, у Италији, основана је база НОВЈ, која је имала задатак да организује снабдевање јединица НОВ и ПОЈ          оружјем, санитетским материјалом и другом војном опремом.

4. Октобар

Формирани су Први пролетерски и Други ударни корпус. У састав Првог корпуса ушле су Прва пролетерска и Шеста           личка дивизија, а у састав Другог корпуса Друга пролетерска, Трећа ударна и Пета крајишка дивизија.

10/11. Октобар

Јединице Прве пролетерске дивизије ослободиле су Зеницу. Напад је изведен у намери да се задрже немачке снаге,         које су вршиле офанзиву против јединица Трећег босанског корпуса.

12. Октобра

Јединице Треће санџачке и Друге пролетерске бригаде ослободиле су Нову Варош.

Јединице Друге далматинске бригаде ослободиле су Андријевицу.

12-15. Окотбар

У селу Плашком, у Лици, одржано је Друго заседање ЗАВНО Хрватске, на коме је донесена одлука о изградњи          Југославије на начелу федерације у којој би Хрватска била једна од равноправних федералних јединица.

14. Октобар

Формирана је Прва ваздухопловна база при Врховном штабу НОВ и ПОЈ.

15. октобар

Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а на предлог Штаба Петог босанског ударног корпуса, Марија Бурсаћ проглашена за прву жену народног хероја.

18. октобар

Прва јужноморавска бригада извршила је напад на јаке недићевско-бугарске снаге, у селу Космачи, код Куршумлије. Бригада је успела да потпуно разбије непријатељске снаге и гонила их до саме Куршумлије. У току борбе је убијен већи број непријатељских војника и официра, међу којима и командант бугарских снага - потпуковник Никола Данев и заплењена већа количина војне опреме.

20. октобар

У борби Првог батаљона Зајечарско-тимочког партизанског одреда са деловима Књажевачког четничког корпуса, који су га изненада напали, између села Заграђа и Боровца, погинуо секретар Окружног комитета КПЈ за Зајечар Миодраг Мија Станимировић, народни херој.

21. октобар

Отпочела велика немачка офанзива против јединица НОВ и ПОЈ у Долењској. Циљ офанзиве је био - уништење словеначких партизанских јединица, а у офанзиви је учествовало пет немачких дивизија. Офанзива је трајала до половине новембра и Немци су успели да заузму Ново Место и још пар села у околини Љубљани.

22. октобар

У борби са бугарским снагама, код Врањске Бање, погинуо Пера Ивановић Мачкатовац командир Прве омладинске чете Другог јужноморавског партизанског одреда и народни херој.

25. октобар

Отпочела је акција немачких снага против групе партизанских јединица у западној Македонији - рејону Дебра, Кичева, Гостивара и Тетова.

26. октобар

У околини села Бучје, југоисточно од Дарувара, формирана је Прва чехословачка бригада „Јан Жишка“

На Вису формиран Штаб Морнарице НОВЈ.

Новембар

5. новембар

У Јацу основана Телеграфска Агенција Нове Југославије (ТАНЈУГ), са циљем информисања о борби НОВЈ. За првог директора ТАНЈУГ-а, тада је изабран Владислав Рибникар.

6. новембар

Напад НОВЈ на Вировитицу новембра 1943.

11. новембар

у селу Сливову, код Охрида формирана Прва македонско-косовска бригада.

15. новембар

У Колашину, у присуству 544 делегата, одржано Прво заседање ЗАВНО Црне Горе и Боке, који је конституисан највиши орган власти народа Црне Горе и Боке.

20. новембра

У Пљевљима, у присуству 252 делегата, одржано Прво заседање ЗАВНО Санџака, на коме је ЗАВНОС конституисан као највиши покрајински орган народне власти.

23. новембар

Почео Напад НОВЈ на Глину новембра 1943. и трајао до 25. новембра.

25. новембар



У Мркоњић-Граду, у присуству 247 делегата отпочео рад оснивачке скупштине ЗАВНОБиХ-а, који је конституисан као највише представништво народа БиХ. На заседњу су изаврани Веће и Президијум ЗАВНОБиХ-а, као и делегати за друго заседање АВНОЈ-а.

У Колашину, у присуству 800 делегта, отпочео Први конгрес антифашистичке омладине Црне Горе и Боке на којем је основан УСАО Црне Горе.

27. новембар

На партизанском аеродрому на Гламочком пољу погинуо Иво Лола Рибар, секретар ЦК СКОЈ-а, члан ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВЈ, народни херој.

28. новембар

У близини села Јабука, код Пљеваља, у борби против четничке заседе, погинуо Бошко Буха (1926-1943), борац-бомбаш Четвртог батаљона Друге пролетерске ударне бригаде и народни херој.

29. новембар

У Јајцу, у присуству 142 делегата, отпочело Друго заседање АВНОЈ-а. На заседању је донесена Декларација ком је Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) конституисано у врховно законодавно и извршно представничко тело Нове Југославије; донета одлука о конституисању Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ); затражено да се избегличкој влади у Лондону одузму сва права законите владе и забрани повратак у земљу краљу Петру II; у НОВЈ уведен чин маршала и додељен Врховном команданту НОВ и ПОЈ Јосипу Брозу Титу и др.

Децембар


Литераутра



Мома Марковић Преглед НОБ-а у Србији. Коларчев народни универзитет Београд, 1947. година

Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-1945. „Војно-историјски институт“ Београд, 1964. година

Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.

Други светски рат 1939-1945, „Народна књига“ Београд, 1980. година

Бранко Петрановић Србија у Другом светском рату 1939-1945, „Војно-историјски институт“ Београд, 1992. година

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС