Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Хронологија Народноослободилачке борбе 1945.


Јануар


1. Јануар

По наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ формиране Прва, Друга и Трећа армија НОВЈ. У састав Прве армије ушле су: Прва пролетерска, Шеста личка, Пета и Једанаеста крајишка и 21. српска дивизија и Коњичка бригада; у састав Друге армије: Седамнаеста источнобосанска, 23. и 25. српска, 28. славонска, и 45. српска дивизија; у састав Треће армије: 16, 36 и 51. војвођанска дивизија. У оперативном погледу под команду Штаба Треће армије стављени су Шести славонски и Десети загребачки корпус, а под команду Штаба Друге армије Трећи босански корпус.

Главни штаб НОВ и ПО Македоније наредио да се јединице 15. македонског корпуса пребаце из Македоније на Сремски фронт, што је наредних дана и учињено.

У рејону Мојковца јединице Треће ударне дивизије отпочеле су дводневну тешку борбу против делова немачке 22 и 181 пешадијске дивизије. Непријатељ се повукао према Бијелом Пољу, претрпевши велике губитке у мртвима и рањенима. Јединице НОВЈ имале су 7 мртвих и 18 рањених. Заплењена је велика количина оружја, муниције и друге ратне опреме, као и 50 камиона.

2. јануар

У Новом Саду, у присуству 650 делегата, отпочела Прва покрајинска конференција АФЖ Војводине. У току четвородневног рада изабран је Покрајински одбор АФЖ-а и постављени су задаци за будући рад.

Делови Четврте крајишке дивизије заузели су Вареш. Погинуло је 16 и рањено 35 немачких војника, док су јединице НОВЈ имале 11 рањених. Уништена су 2 оклопна воза и заплењена 3 п. митраљеза, 3 лака бацача, 40 пушака и 10.000 метака.

Јединице Осме кордунашке дивизије и Унске оперативне групе, у садејству са Трећом бригадом Седме банијске дивизије, после тродневних борби против делова немачке 373. легионарске дивизије и Осме усташке бригаде, заузеле села Броћанац и Чатрња, код Дрежник Града. Непријатељ је имао преко 250 мртвих и више рањених, а јединице НОВЈ - 35 мртвих и 200 рањених.

3. јануар

У Срему делови немачког 34. армијског корпуса напали положаје 21. српске дивизије, заузели село Нијемце, код Шида, одбацили 21. дивизију на леву обалу реке Босута и избили на линију село Комлетинци-Оролик-Борак. Губици непријатеља: више стотина избачених из строја, а 21. српске дивизије: 182 мртва и 308 рањених.

4. јануар

Председник владе Уједињеног Краљевства Винстон Черчил упутио краљу Петру II Карађорђевићу писмени захтев да без одлагања призна „Београдски споразум“ (споразум Тито-Шубашић од 2. новембра 1944).

Седма црногорска омладинска бригада „Будо Томовић“ ослободила Бијело Поље. Немачке снаге су под борбом одступиле према селу Бродареву и Пријепољу.

На Сремски фронт пристигла Шеста пролетерска дивизија „Никола Тесла“ која је, због напада делова немачког 34. армијског корпуса, враћена из Београда. Дивизија је посела одбрамбене положаје на левој обали реке Босута - од села Нијемаца до шуме Кабларовац, код Шида.

У близини Травника, у борби против немачких јединица, погинуо командант батаљона у Шестој крајишкој ударној бригади Душан Кошутић, народни херој.

5. јануар

У Новом Саду, по наређењу Штаба ваздухопловства НОВЈ формирани штабови 11. ваздухопловне (ловачке) дивизије и 42. ваздухопловне (јуришне) дивизије.

6. јануар

Врховни командант НОВ и ПОЈ маршал Јосип Броз Тито и шеф британске Војне мисије генерал Фицрој Меклин потписали Уговор о успостављању ваздухопловне базе у околини Задра за потребе савезничког ваздухопловства, а у циљу помоћи НОВ и ПОЈ.

7. јануар

У Скопљу, у присуству око 1.000 делегата македонске омладине, затим представника совјетске, бугарске, грчке, албанске, српске, хрватске, словеначке и црногорске омладине, као и омладине из Пиринске и Егејске Македоније, и представника совјетске, енглеске и америчке војне мисије, отпочео тродневни рад Другог конгреса Антифашистичке омладине Македоније (НОМСМ).

8. јануар

У циљу заузимања села Питомаче, код Вировитице и одбацивања немачких и домобранских јединица према Барчу и Ђурђевцу Десети загребачки корпус и 40. славонска дивизија напали непријатеља у рејону села Питомаче. После једнодневних борби против три пука немачке Прве козачке коњичке дивизије и домобранске Прве пешадијске дивизије напад јединица НОВЈ је одбијен, па су се оне 9. јануара ујутро повукле према селу Спишићу.

8/9. јануар

Главнина 27. источнобосанске дивизије, у садејству са деловима 45. српске дивизије, напала немачку 903. бригаду н Власеници. Напад је обновљен 10/11. јануара, али због јаког отпора, Власеница није заузета. Погинуо је и рањен већи број немачких војника, док је 27. дивизија имала 17 мртвих и 30 рањених.

9. јануар

На Бледу минерско-саботажни водови Седме словеначке ударне бригаде минирањем оштетили хотел „Петран“, у коме се налазила Десета чета немачког пука „Бранденбург“ и хотел „Парк“, у коме је био смештен Штаб тога пука. Погинуло је преко 40 немачких војника и официра и уништена је радио-станица.

10. јануар

У Крању, у хотелу „Европа“, где се налазио центар Гестапоа, помоћник начелника обавештајног центра Кокршког партизанског одреда подметнуо паклену машину. Од експлозије је погинуло 12 гестаповаца, полицајаца и официра (међу њима 5 виших официра), тешко рањено њих 17 (од којих је 15 умрло у болници) и више њих лакше повредено.

После тродневних борби против заштитница немачког 21. армијског корпуса јединице 37. санџачке дивизије ослободиле Пријепоље. Непријатељ је имао преко 100 војника избачених из строја, а јединице 37. дивизије - 5 мртвих и 20 рањених.

11. јануар

Краљ Петар II Карађорђевић одржао састанак са представницима политичких странака у емиграцији, на којем је испитивана могућност стварања нове владе и издат проглас о одбацивању споразума Тито-Шубашић од 2. новембра 1944. године

12. јануар

Гонећи заштитницу немачког 21. армијског корпуса и четнике долином реке Лима јединице 37. санџачке дивизије ослободиле Прибој.

15. јануар

Црногорски четници с Павлом Ђуришићем на челу, повлачећи се из Црне Горе, преко Србије, пребацили се код Вишеграда у источну Босну.

16. јануар

Немачка 22. пешадијска дивизија отпочела наступање из Соколца ка Власеници. После оштрих тродневних борби она је одбацила делове 25. српске дивизије и 27. источнобосанске дивизије и ушла у Власеницу.

17. јануар

На Сремском фронту немачки 34. армијски корпус отпочео нападе на јединице Прве армије НОВЈ с циљем да скрати и стабилизује фронт. После дводневних борби Прва армија НОВЈ је уводећи у борбу и јединице другог ешелона, спречила даљи продор непријатеља, који је заузео село Товарник и Шид. Потом, је Прва армија, ојачана и Другом пролетерском дивизијом, 19. јануара прешла у противудар, ослободила Шид и принудила непријатеља да се повуче на линију село Мохово-Илинци-Батровци-лева обала реке Босута до села Липовца. На овој линији фронт је коначно стабилизован, а обе су стране прешле на позициону одбрану.

18. јануар

Код Шида у борбама против немачких јединица, погинуо командир чете у Трећој крајишкој пролетерској ударној бригади Миладин Зорић Гарача, народни херој.

У селу Коренићу, код Канфанара, док се одржавала конференција, немачки војници смртно ранили председника Обласног Народноослободилачког одбора за Истру, члана Обласног комитета КПХ за Истру и члана ЗАВНОХ-а, Јоакима Раковца, народног хероја, који је убрзо умро од последица рањавања.

19. јануар

Краљ Петар II Карађорђевић примио владину делегацију, коју је предводио председник Владе Иван Шубашић. Она је захтевала да краљ јасно одговори да ли прихвата регенство или не. Краљ је, као услов признања споразума Тито-Шубашић, затражио право да сам изабере намеснике и да емигрантске грађанске групе у Лондону саме одаберу своје представнике за будућу Народну скупштину.

На путу Костајница-Двор на Уни, из заседе, јединице Прве ударне бригаде „Васиљ Гаћеша“ и Треће ударне бригаде Седме банијске дивизије извршиле напад на немачке и усташке колоне из Костајнице, Дивуше и Двора. У жестокој борби, у узастопним нападима и противнападима, непријатељ је претрпео губитке од око 80 мртвих и рањених, а јединице Седме банијске дивизије - 5 мртвих и 11 рањених.

20. јануар

Краљ Петар II Карађорђевић пренео своју власт на регентски савет и признао Владу др Ивана Шубашића.

Између села Клокота и Билнловца, на путу Сарајево-Бусовача, делови Десете крајишке дивизије из засоде напали немачку моторизовану колону и нанели јој губитке од око 40 мртвих, 30 рањених и 3 заробљена (уз сопствене губитке од 1 мртвог и 6 рањених), запленили 12 пушкомитраљеза и уништили два камиона и два путничка аутомобила.

21. јануар

Код села Г. Брке и Липовице делови немачке 7. СС дивизије „Принц Еуген“ из Брчког напали Шесту пролетерску источнобосанску ударну бригаду. После оштре једнодневне борбе непријатељ је одбијен уз осетне губитке док је бригада имала 30 мртвих и 62 рањена.

22. јануар

Главнина немачке 104. ловачке дивизије, делови борбене групе „Ебелајн“ и три батаљона усташа, наступајући од Зенице, после четвородневне борбе против главнине Четврте крајишке дивизије и делова Седме крајишке ударне бригаде заузели Травник. Погинуо је и рањен велики број непријатељских војника, док су Четврта крајишка дивизија и Седма крајишка бригада имале 72 погинула, 188 рањених и 21 несталог.

24. јануар

Код села Бубна и Малог Грђевца, код Бјеловара, 33. хрватска дивизија и Прва загорска бригада, после седмочасовне борбе, одбиле напад делова немачке Прве козачке коњичке дивизије и домобранског 21. пешадијског пука из Велике Писанице и Великог Грђевца. Непријатељ је имао 75 мртвих и рањених, а јединице НОВЈ 11 мртвих и 44 рањена.

У Загребу усташе убиле 40 присталица Народноослободилачког покрета Југославије.

25. јануар

На линији село Адолфовац-Чађавица-Носковци, код Подравске Слатине, јединице 16. војвођанске и 51. македонске дивизије извршиле напад на немачке и усташко-домобранске снаге у циљу њихове ликвидације западно од Новог дравског канала. Напад није успео, па су се јединице НОВЈ сутрадан повукле, претрпевши губитке од око 420 мртвих и рањених.

27. јануар

По наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ 17. источнобосанка и 28. славонска дивизија напале немачке и усташко-домобранске снаге у Бијељини. Напад је неколико пута обнављан, али град није заузет због јаког отпора непријатеља и због погоршане ситуације у рејону Зворника, па је Штаб Друге армије НОВЈ, 3. фебруара, обуставио напад и тежиште борби пренео на комуникацију село Дрињача-Зворник, ради напада на делове немачке 22. пешадијске дивизије. Непријатељ је претрпео губитке од око 100 мртвих и преко 200 рањених, а јединице Друге армије НОВЈ имале су 260 мртвих и 570 рањених.

У селу Дрињачи, код Зворника, делови 38. источнобосанке дивизије напали делове немачке 22. пешадијске дивизије. Напад је обновљен 29. јануара, али место није заузето због јаког отпора непријатеља. Непријтељ је претрпео осетне губитке, а јединице 38. дивизије су имале 33 мртва и 43 рањена.

Делови немачке 369. легионарске дивизије и усташко-домобранске снаге из Широког Бријега и Мостара, после тродневне борбе, разбили Четврту далматинску бригаду и заузели Љубушки, Чапљину и Метковић.

28. јануар

На линији село Велики Зденци-Кончаница-Брестовац 33. хрватска и Четврта бригада Дванаесте славонске дивизије, после дводневних борби, одбиле напад делова немачке Прве козачке коњичке дивизије из села Гарешнице и Павловца и спречиле им продор у Дарувар. Непријатељ је имао око 300 мртвих и рањених, а јединице НОВЈ 50 мртвих и рањених.

30. јануар

У селу Бапској, код Шида, у болници Друге пролетерске дивизије, подлегао тешкој рани помоћник комесара Треће батаљона Друге пролетерске ударне бригаде Петар Ивановић Перица, народни херој.

31. јануар

Под притиском јединица 33. хрватске и 40. славонске дивизије, немачке и усташко-домобранске снаге напустиле села Кончаницу, Брестовац, Велике и Мале Зденце и Павловац, код Бјеловара и повукле се у села Гарешницу и Велики Грђевац.

Фебруар


1. фебруар

На одсеку Почитељ-Драчево делови 29. херцеговачке дивизије НОВЈ и Треће бригаде Треће босанско-херцеговачке дивизије КНОЈ-а, уз подршку Прве тенковске бригаде НОВЈ, отпочеле форсирање реке Неретве и у рејону села Дретеља и Габеле створиле мостобран.

3. фебруар

После тродневних борби ојачана Дванаеста херцеговачка ударна бригада, уз подршку Прве тенковске бригаде НОВЈ, ослободила Чапљину. Делови усташке Девете бригаде и једна чета из немачке 369. легионарске дивизије, који су бранили место, повукли су се према Мостару, претрпевши осетне губитке. Бригада је имала 15 мртвих и 25 рањених.

У Новом Саду по наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ формирана Ваздухопловна подофицирска школа НОВЈ.

4. фебруар

Четврта далматинска бригада и Трећи батаљон Дванаесте херцеговачке ударне бригаде напали усташко-домобранске снаге и ослободили Љубушки.

5. фебруар

Са околних положаја код Коњица, после тридесеточасовне борбе, Једанаеста херцеговачка ударна бригада, одбацила немачке и усташке снаге у град, наневши им губитке од око 50 мртвих и рањених, а сама је имала 2 мртва и 9 рањених.

6. фебруар

Отпочела „Мостарска операција“ главнине Осмог далматинског корпуса против немачке 369. легионарске дивизије и усташко-домобранске Девете брдске дивизије (око 15.000 војника). У 26-одневним борбама разбијене су обе непријатељске дивизије и избијањем на Иван-седло, 4. марта, ослобођена је северозападна Херцеговина са Мостаром. Непријатељ је претрпео губитке од више хиљада мртвих, рањених и заробљених. Губици јединица НОВЈ - 515 мртвих, 1.600 рањених и 336 несталих.

Немачка 297. пешадијска, Седма СС „Принц Еуген“ и 1. козачка коњичка дивизија и борбена група „Фишер“ (ојачана Једанаестим пуком Једанаесте немачке ваздухопловно-пољске дивизије и делови усташко-домобранске Пете пешадијске дивизије прешли у концентричан напад на вировитички мостобран. Тога дана су заузели Феричане, Ораховицу и Сухомлаку, сутрадан Миклеуш, Славонски Дреновац, Чералије и Воћин, 8. фебруара Подравску Слатину, Грубишно Поље, Велику Барну, Плетерницу и неке положаје на Билогори, а 9. фебруара Вировитицу и Славонску Пожегу. Због тога је Штаб Треће армије НОВЈ, од 8. до 10. фебруара, повукао 16, 36. и 51. војвођанску дивизију и Осјечку ударну бригаду на леву обалу Драве, Десети загребачки корпус и 40. славонску дивизију на подручје Дарувара, а Дванаесту славонску дивизију у околину Славонске Пожеге.

Март

 Април


Мај


1. мај

После четвородневне оштре борбе против делова немачке 373. легионарске дивизије и усташко-домобранских јединице 39. крајишка дивизија ослободила Босански Нови и Двор на Уни и наставила гоњење непријатеља према Костајници.

Две бригаде 29. херцеговачке дивизије, уз подршку тенкова и артиљерије, после дводневних борби ослободите Постојну. Погинуло је око 300, а заробљено око 400 непријатељских војника и официра. Јединице 29. дивизије су имале 26 мртвих и 55 рањених.

Главни штаб ЈА за Словенију издао наредбу о подели територије Словеније и формирању четири војна подручја. Потом су формирана: Љубљанско, Тршћанско, Целовшко и Мариборску војно подручје, с командама места у већим местима.

2. мај

Јединице Четврте армије ЈА после тешких уличних борби, уз учешће наоружаног грађанства из састава партизанске команде места, ослободиле Трст.

По налогу владе Уједињеног Краљевства, фелдмаршал Харолд Александор упутио телеграм Врховном команданту ЈА Јосипу Брозу Титу захтевајући да јединице Југословенске армије напусте Трст и повуку се западно од планине Ћићарије.

Јединице 28. славонске дивизије, после петодневне борбе, одбациле према Петрињи делове усташке Осме и Седме бригаде и ослободиле Босанску Костајницу.

Шлаб Четврте оперативне зоне Словеније наредио јединицама 14. словеначке дивизије да усиљеним маршем избију на југословенско-аустријску границу и запоседну мостове на реци Драви и све прелазе преко границе, и тиме онемогуће несметан пролаз, приступе разоружавању и заробљавању немачко-усташких снага које се пред јединицама ЈА повлаче долином реке Савиње у правцу Аустрије. Дивизији је такође наређено да делом снага запоседне Бељак, Целовец и Великовец, у Аустрији.

3. мај

Јединице Четврте армије ЈА, после вишедневних тешких борби, ослободиле Ријеку. Снаге немачког 97. армијског корпуса пробиле су се ка Илирској Бистрици уз велике губитке.

Двадесета српска бригада прешла реку Уну и ослободила Дубицу, одбацивши немачке и усташко-домобранске снаге у правцу Суње.

У Дравограду Друга словеначка ударна бригада „Љубо Шерцер“ напала немачку посаду, савладала неколико отпорних тачака на десној обали и протерала немачке снаге преко реке Драве. Из заробљеничког логора тада је ослобођено 120 Руса и 43 Енглеза.

5. мај

У Београду отпочели тродневни преговори између Повереништва народне одбране ДФЈ и начелника Штаба Савезничке врховне команде у Италији генерала Фредерика Моргана. Савезничка команда је захтевала да снаге Југословенске армије напусте Јулијску крајину и да се повуку иза линије: десна обала реке Мирне - Прошек - Горица (тзв „Морганова линија“).

Јединице Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и Прве пролетерске дивизије, после дводневних жестоких борби, ослободиле Чазму и продужиле гоњење немачких и усташко-домобранских снага према Загребу.

У Ајдовшчини, на свечаној седници Председништва Словеначког народноослободилачког већа, образована Влада федералне Словеније.

5/6. мај

Јединице 45. српске дивизије после дванаесточасовне борбе ослободиле Сисак и наставиле гоњење усташко-домобранских и немачких јединица у правцу Загреба.

6. мај

Кварнерски партизански одред морнаричке пешадије Југословенске морнарице напао немачку посаду блокирану у делу Пуле и на полуострву Музилу. У једнодневној борби непријатељ је претрпео губитке од око 70 мртвих, а Кварнерски одред је имао 9 мртвих и 50 рањених. Сутрадан је немачки адмирал прихватио услове капитулације, па је разоружано 2.200 немачких војника и официра.

У селу Крањској Гори, код Радовљице, Једанеста далматинска ударна бригада после двочасовне борбе принудила на предају око 550 немачких и домобранских војника и официра.

7. мај

По наређењу Генералштаба ЈА, Десети загребачки корпус стављен је под команду Прве армије ЈА и упућен ка Загребу.

Генералштаб ЈА наредио Другој армији ЈА да јачим снагама продре десном обалом реке Саве, заузме Брежице и Кршко и пресече одступницу немачких, усташких и четничких снага ка Аустрији.

Генералштаб ЈА наредио Штабу Треће армије ЈА да његове јединице што брже надиру општим правцем Марибор - Дравоград - Целовец, затворе југословенско-аустријску границу и непријатељу пресеку одступне правце ка Аустрији.

Карловачка оперативна група дивизија после седмодневних борби одбацила немачке и усташко-домобранске снаге у правцу Јастребарског, Самобора и Костањевице и ослободила Карловац.

Штаб Друге армије ЈА одредио правце наступања потчињених јединица - Четврта крајишка дивизија наступа ка Брежицама, Десета крајишка дивизија ка Кршком, 23. српска дивизија ка Самобору и Трећа ударна дивизија ка Метлици и Новом Месту. С тим да та места заузму и да немачко-усташким јединицама пресеку одступницу према Аустрији.

8. мај

У Берлину немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел потписао акт о безусловној и коначној капитулацији немачких оружаних снага. У име Савезника документ су потписали совјетски маршал Георгиј Жуков и британски генерал Артур Тедер. Тиме је завршен рат у Европи, мада су немачке снаге на територији Југославије, потпомогнуте квинслишким формацијама, наставиле да пружају отпор све до 15. маја.

Јединице Унске оперативне групе дивизија ЈА после тродневних борби против немачких и усташко-домобранских снага ослободиле Загреб. У Загребу су истог дана ушле и друге јединице ЈА, настављајући гоњење разбијеног непријатеља према Кршком и Клањецу.

У Београду је почела са радом Шеста покрајинска конференција КПЈ за Србију, која је одлуком ЦК КПЈ претворена у Први оснивачки конгрес Комунистичке партије Србије, на ком је изабран Централни комитет КП Србије.

Код села Брадине, при повратку из средње Босне, јаке четничке снаге завршиле дводневно пребацивање преко комуникације Сарајево-Коњиц на простор планина Бјелашница - село Ракитница - село Умољани.

9. мај

Гонећи непријатељске снаге разбијене код Карловца и Загреба, јединице Друге армије ЈА избиле на линију Загреб - Самобор - Ново Место.

Избивши у Птујско поље, 51. војвођанска дивизија сломила слабији отпор немачких и усташких снага, наставила наступање и, у садејству са деловима бугарске Дванаесте пешадијске дивизије, ослободила Птуј.

Јединице Петнаесте и Осамнеста словеначка и 29. херцеговачке дивизије у јутарњим часовима ушле у Љубљану, свечано дочекане од целокупног становништва.

У Сарајеву одржан Први конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине Босне и Херцеговине (УСАОБиХ-а).

У кањону реке Љуте и реке Неретве јединице Трећег босанског корпуса и једна бригада КНОЈ-а, уз садејство авијације, напале јаку четничку групацију. После једнодневне борбе погинуло је преко 3.000 четника, док се из обруча код засеока Обрња око 3.000 четника пробило на планину Зеленгору.

10. мај

У Београду отпочели поновни дводневни разговори између Повереништва народне одбране ДФЈ и Врховног команданта савезничких снага у Италији фелдмаршала Харолда Александера. Фелдмаршал Александер је захтевао безусловно повлачење снага Југословенске армије из Јулијске крајине на линију коју је означио генерал Морган. Једнострани захтеви Савезничке врховне команде у Италији нису прихваћени.

Врховни командант ЈА маршал Јосип Броз Тито похвалио јединице Треће армије ЈА које су после вишедневних упорних борби сломиле отпор немачких снага и ослободиле Бјеловар, Копривницу, Крижевце, Вараждин, Птуј, Крапину и друга места.

Врховни командант ЈА маршал Јосип Броз Тито похвалио јединице Прве и Друге армије ЈА које су у налету с југа и истока сломиле непријатељску одбрану и ослободиле Загреб, главни град Федералне Хрватске.

Врховни командант ЈА маршал Јосип Броз Тито похвалио јединице Друге армије ЈА које су у тешким борбама од 28. априла до 8. маја сломиле отпор јаких немачких снага и ослободиле Босански Нови, Костајницу, Дубицу, Сисак, Петрињу, Карловац и низ других места.

У рејону Сљемена и у селу Микулићу, код Загреба, јединице Прве пролетерске дивизије разбиле и приморале на предају две јаке немачко-усташко-домобранске групе.

У рејону села Доњег Буковца, код Загреба, јединице Шесте личке пролетерске дивизије после једнодневне жестоке борбе разбиле јачу немачко-усташко-домобранску групу.

Јединице 51. војвођанске дивизије и Команде места Марибор, у садејству са деловима бугарске Треће и Дванаесте пешадијске дивизије, после једнодневне борбе против немачких и усташких снага, ослободиле Марибор, принудивши непријатеља на повлачење према Дравограду и југословенско-аустријској граници.

11. мај

У Загребу, на иницијативу Акционог одбора Народноослободилачког фронта Загреба, одржан величанствен митинг поводом ослобођења земље и завршетка рата у Европи. Митингу је присуствовало више десетина хиљада грађана Загреба и околине.

12. мај

На путу Загреб-Кршко-Зидани Мост јединице Друге армије ЈА завршиле заробљавање и разоружавање немачке 373. легионарске и 7. СС дивизије Принц Еуген. Између Загреба и Зиданог Моста јединице Друге армије ЈА, после дводневних борби, завршиле заробљавање и разоружавање остатака немачке 7 СС дивизије Принц Еуген и немачке 373. легионарске дивизије.

Да би се спречавао прелаз главнине усташких снага преко југословенско-аустријске границе, Штаб Треће армије ЈА наредио: 17. источнобосанској дивизији - да из рејона Словенске Бистрице крене према Дравограду и затвори одступни правац Цеље-Дравоград; 51. војвођанској дивизији - да се из Марибора железницом пребаци у Дравоград и на граници појача Шесту бригаду 36. војвођанске дивизије; 40. славонској дивизији - да се из рејона Словенске Бистрице пребаци у Марибор; Дванаестој славонској дивизији - да продужи покрет преко југословенско-аустријске границе и размести се у рејону Глајхштетена, у Аустрији; 30. словеначкој дивизији - да се две њене бригаде разместе у рејону Липнице, у Аустрији.

У рејону реке Сутјеске и села Закмура јединице Трећег босанског корпуса и Треће босанско-херцеговачке дивизије КНОЈ-а приступиле уништењу јаке четничке групе. Четници су углавном били заробљени и уништени, изузев 300-400 четника растурених на простору од Зеленгоре до реке Праче, са којима су се налазили Дража Михаиловић и чланови четничке Врховне команде.

14. мај

Делови Треће армије ЈА, 14. словеначке дивизије и Четврте оперативне зоне Словеније после дводневних борби ослободили Словењ Градец и Гуштањ и у рејону Цеља, Шоштања, Словењ Градеца и Дравограда приморали немачку и усташко-четничку групацију (око 30.000 војника, подофицира и официра) да положи оружје.

15. мај

Врховни командант ЈА маршал Јосип Броз Тито похвалио јединице Треће армије ЈА за изведену операцију у рејону Словењ Градец - Плиберк - Дравоград, када је заробљен велик број немачких војника, усташа и четника с целокупним наоружањем. Капитулацијом ове окупаторско-квислиншке групе јачине око 30.000 војника у рејону Црна - Межица, победоносно је завршена четвогодишња Народноослободилачка борба народа Југославије.

Литераутра


 

Мома Марковић Преглед НОБ-а у Србији. Коларчев народни универзитет Београд, 1947. година

Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-1945. „Војно-историјски институт“ Београд, 1964. година

Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.

Други светски рат 1939-1945, „Народна књига“ Београд, 1980. година

Бранко Петрановић Србија у Другом светском рату 1939-1945, „Војно-историјски институт“ Београд, 1992. година


Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС