Powered by VipTek

Петар I Карађорђевић

 
































 

Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Биографија


Младост

1860. годинаОсновну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институцијама. Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободитекст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.







Политички живот

1865. годинаПосле убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.

Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.

Краљ

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.


Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као краљ Петар I Ослободилац.


Преци















Градови који су названи по краљу Петру


Мркоњић Град — (раније Варцар Вакуф) од 1924.

Петровград — данашњи Зрењанин (од 1935. до 1946)

Петровац на Мору — раније Кастел Ластва


Литература

Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, књ. 1-3, БИГЗ, Београд 1988-1992.

Душан Т. Батаковић (ур.), Нова историја српског народа, Наш Дом, Београд 2002.


Види још

Медаља Петра Мркоњића

Мркоњић Град

Краљеви Србије

Владе Краљевине Србије

PetarI-Karadjordjevic

Датум рођења

11. јул 1844.

Место рођења

Београд (Кнежевина Србија)

Датум смрти

16. август 1921.

Место смрти

Београд (Краљевина СХС)

Титула

Краљ Србије, Краљ СХС

Период

15. јун 1903 — 16. август 1921.

Претходник/ци

Александар Обреновић

Наследник/ци

Александар I Карађорђевић

Порекло и породица

Династија

Карађорђевићи

Отац

Александар Карађорђевић

Мајка

Персида Карађорђевић

Супружник/ци

Зорка Карађорђевић

Потомство

Јелена Карађорђевић

Милена Карађорђевић

Ђорђе Карађорђевић

Александар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић

Александар Карађорђевић

Персида Ненадовић

Јеврем Ненадовић

Јованка Миловановић

Карађорђе Петровић

Јелена Јовановић

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС