Powered by VipTek

Петар II Карађорђевић

 
































 

Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks


Биографија

Прворођени син краља Александра I и краљице Марије, рођен је у Београду (1923). Кумови на крштењу су му били енглески краљ Џорџ VI и његова жена Елизабет Боуз-Лајон. После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је Сандроид школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. Пошто је тада био малолетан, краљевска власт пренета је на Намесништво на челу са кнезом намесником Павлом Карађорђевићем.

Почетак Другог светског рата (1939) ставио је Краљевину Југославију пред тешку одлуку: да ли да приступи Тројном пакту (Немачка — Италија — Јапан) или да се супротстави неупоредиво снажнијем непријатељу. Одлука кнеза Павла да потпише понуђени уговор наишла је на жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до кризе Владе и војног удара. Краљ Петар Други проглашен је пунолетним, и одмах преузео власт од Намесништва. Југословенска војска била је потпуно неспремна да се одупре инвазији нацистичке Немачке која је уследила, и Југославија је за једанаест дана била окупирана. Краљ Петар II био је приморан да са Никшићког аеродрома, заједно са Владом, емигрира, прво у Грчку, а затим у Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску. За време свог избеглиштва Краљ Петар II је довршио школовање у Кембриџу, а потом се придружио снагама британског Краљевског ратног ваздухопловства. Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарничка покрета отпора. Први је био Југословенска војска у отаџбини, позната и као Четнички или Равногорски покрет, на челу са ројалистом, касније генералом Драгољубом (Дражом) Михаиловићем, Министром одбране Владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз — касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.


Губитак престола и укидање монархије

Савезници су најпре подржавали Михаиловића, а онда су се преоријентисали на Тита. Под притиском Британаца краљ Петар је позвао снаге под командом генерала Михаиловића да се ставе под команду комунистичких одреда Јосипа Броза Тита. Године 1944. Београд је ослобођен од стране јединица НОВЈ и Црвене Армије. Поставило се питање легитимитета краљевске власти. Договором „Тито-Шубашић“ и пристанком краља Петра II решен је тај проблем формирањем прелазне владе на челу са др. Шубашићем. Указом краља Петра II смењен је генерал Михајиловић са места министра војске и морнарице и на његово место поставњен маршал Јосип Броз - Тито. Почетком 1945. године, у склопу договора о прелазној влади, краљ Петар II се одрекао све власти и политичких ингеренција у корист намесништва и нове владе. Наредне године (1945), у новембру, монархија је укинута референдумом, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала једнопартијска држава под влашћу Комунистичке партије. Одлука о одрицању од својих ингеренција и преносу истих на намесништво и владу од стране једног броја историчара се сматра абдикацијом, док други сматрају да није никада абдицирао.[1][2] У изгнанству је прво живео у Лондону са својом супругом (оженио се грчком принцезом Александром 1944.) и сином Александром, рођеним 1945. Политички је био активан до смрти, тесно је сарађивао са српском емиграцијом. Последње године живота провео је у Америци.



Говор краља Петра II преко радио Лондона 12. септембра 1944.

Говор краља Петра II Карађорђевића преко радио Лондона (Би-Би-Си на српскохрватском језику) од 12. септембра 1944.

Драги моји Срби, Хрвати и Словенци,

У овом судбоносним и за Југославију великим данима, када победоносне армије Совјетског Савеза стоје на нашој граници с једне стране, а америчке и британске с друге стране, када је дан наше слободе у пуном сванућу, позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се уједините и приступите Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом. Са мојим пуним знањем и одобрењем, краљевска влада др Ивана Шубашића закључила је важне и корисне споразуме са том нашом народном војском, која је једнодушно призната, подржавана и помагана од наших великих савезника, Велике Британије, Совјетског Савеза и Сједињених Држава Америке.

Само тако уједињени у борби, моћи ћете сачувати неукаљану част и славу Југославије и завршити коначном победом најлепшу легенду храбрости и љубави за слободу, којом сте до сада задивљавали свет. Ваша братска слога и јединство разбиће све непријатељске планове, а ваша отаџбина дочекаће тешко заслужену слободу и упутиће се срећнијој будућности мира и правде у кругу Уједињених народа и целог слободољубивог човечанства.

Сви они, који се ослањају на непријатеља против интереса свог властитог народа и његове будућности, и који се не би одазвали овом позиву, неће успети да се ослободе издајничког жига, ни пред народом ни пред историјом.

Овом мојом поруком вама, одлучно осуђујем злоупотребу имена краља и ауторитета круне, којом се покушавало оправдати сарадња са непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје, користећи тиме само непријатељу.

Клањајући се жртвама, поздрављајући нашу борбу и одајући захвалност нашим великим савезницима, позивам вас да свесрдно поздравите победоносне савезничке армије, које би дошле да вам пруже помоћ у потпуном извојевању ослобођења наше земље.

Живела наша велика слободна федеративна Југославија!



После дуге и тешке болести умро је у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је у цркви Светог Саве у Либертивилу (САД). У плану је да се његови посмртни остаци пренесу у задужбинску Цркву Светог Ђорђа на Опленцу (код Тополе).

Преци











































Референце


^ Краљ Петар II није абдицирао („Вечерње новости“, 1. март 2012)

^ Историчари: Краљ Петар II није абдицирао, то је Брозова кампања („Блиц“, 1. март 2012)


Тито, Пелагија и Жарко Броз 1927. године

Александар I Карађорђевић

 

Петар I Карађорђевић

Александар Карађорђевић

Персида Ненадовић

Јеврем Ненадовић

Јованка Миловановић

Карађорђе Петровић

Јелена Јовановић

Зорка Петровић Његош

Никола I Петровић Његош

Милена Вукотић

Петар Вукотић

Јелена Војводић

Мирко Петровић Његош

Анастасија Мартиновић


Датум рођења

6. септембар 1923.

Место рођења

Београд (Краљевина СХС)

Датум смрти

3. новембар 1970.

Место смрти

Денвер (САД)

Гроб

Манастир св. Саве у Либертвилу

Титула

Краљ Југославије

Период

9. октобар 1934 — 29. новембар1945.

Претходник/ци

Александар I Карађорђевић

Наследник/ци

успостављена Демократска Федеративна Југославија.

Порекло и породица

Династија

Карађорђевићи

Отац

Александар I Карађорђевић

Мајка

Марија Карађорђевић

Супружник/ци

Александра Карађорђевић

Потомство

Александар Карађорђевић

Марија Хоенцолерн

Фердинанд Хоенцолерн

Леополд Хоенцолерн-Сигмаринген

Антонија Португалска

Фердинанда II Португалски

 

 

 

 

 

Марија II Португалска

Карл-Антон Хоенцолерн-Сигмаринген

Жозефина Фредерика Луиза

Марија од Единбурга

Алфред, војвода од Единбурга

Марија Романов

Александар II Романов

Марија од Хесеа и од Рина

Алберт фон Саксен-Кобург и Гота

Викторија Хановерска

Петар II Карађорђевић

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС