Powered by VipTek

Покрет несврстаних

 

































Покрет несврстаних је међународна организација више од 100 земаља које су сматрале себе званично неуједињене са једним или против једног од већих блокова. Сврха организације, како је написано у Хаванској декларацији из 1979, је да осигура „националну независност, суверенитет, територијлни интегритет и безбедност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда, расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније, као и против блоковске политике“. Покрет несврстаних се фокусирао на националне борбе за независност, искорењивања сиромаштва, економски развој и супротстављање колонијализму, империјализму и неоколонијализму. Они су представљали 55% становништва планете, већину влада на свету и скоро две трећине чланица Уједињене нације.

Важнији чланови су били Југославија, Индија, Египат, Јужна Африка и повремено Кина. Бразил никада није био стални члан покрета, али је држава делила много циљева Покрета несврстаних и често је слала посматраче на конференције Покрета несврстаних. Иако је намеравано да организација буде близак савез као и НАТО и Варшавски пакт, имала је мало јединства и многе од њених чланица су биле у савезу са једном или другом великом силом. На пример, Куба је била у савезу са Совјетским Савезом током Хладног рата. Индија је много година била у савезу са Совјетским Савезом против Кине. Покрет се сломио због својих унутрашњих несугласица када је Совјетски Савез напао Авганистан 1979. Док су неке државе подржавале совјетску инвазију, остале чланице покрета нису урадиле то.

Покрет несврстаних се борио да нађе смисао након краја Хладног рата. Земље наследнице Југославије су показале мало интересовања за Покрет несврстаних од распада земље, а 2004. Малта je заједно sa Кипром, престала да буде чланица покрета када је ступила у Европску унију. Малта и Кипар сада имају статус посматрача.


Настанак Покрета несврстаних


Термин „Несврстани“ је први сковао индијски премијер Џавахарлал Нехру током свог говора 1954. у Коломбу, Шри Ланка. У свом говору, Нехру је описао пет постулата који су коришћени као водиље у кинеско-индијским односима, а које је прве смислио ондашњи кинески премијер Жу Енлаи. Названи Пет принципа мирољубиве егзистенције или Панчшил, ови принципи ће касније послужити као основа Покрета несврстаних. Тих пет принципа су:

Узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета

Узајмано ненападање

Узајамно немешање у унутрашње послове

Једнакост и узајамна корист

Мирољубива коегзистенција

Порекло Покрета несврстаних се може пратити до конференције одржане у Бандунгу, Индонезија, 1955. Светске несврстане нације су изразиле своју жељу да не буду увучене у идеолошке сукобе Истока и Запада у Хладном рату. Бандунг је био значајна прекретница за развој покрета као политичке организације.

Ипак, 6 година касније у септембру 1961, уз велику заслугу Јосипа Броза Тита, одржана је прва званична конференција Покрета несврстаних. Уз Тита и Нехруа, други истакнути светски лидери који су учествовали у стварању Покрета несврстаних су били Гамал Абдел Насер, председник Египта, Сукарно, председник Индонезије и Кваме Нкрумах, први председник Гане.

Покрет је изгубио кредибилитет током седамдесетих када је критикован да у њему постају доминантне државе које су биле пријатељске према Совјетском Савезу. Док су вође као Тито, Насер, Сукарно или Нехру могли представљати идеологију несврстаних, вође попут Фидела Кастра су компромитовале цео концепт.


Земље чланице

 




































Бивше чланице

 












Конференције Покрета несврстаних


Обично су се конференције Покрета несврстаних одвијале сваке три године. Државе које су биле домаћин конференцијама су: Алжир, Египат, Замбија, Зимбабве, Индија, Индонезија, Иран, Јужноафричка ребулика, Југославија, Колумбија, Куба, Малезија и Шри Ланка.

Прва конференција се одржала у Београду 1961. На њој су били представници 25 земаља – по 11 из Азије и Африке заједно са Југославијом, Кубом и Кипром.

Следећи састанак је одржан у Каиру 1964. На њега су дошли представници 46 држава, док су већина нових чланова биле нове афричке земље које су тек стекле независност. Главне теме конференције су били Арапско-израелски сукоб и Индијско-пакистански сукоб.

Састанак из 1970. у Лусаки, на ком су присуствовале 54 државе, је био један од најважнијих пошто је покрет формирао сталну организацију да би развијао економске и политичке везе. Замбијски председник Кенет Каунда је играо одлучујућу улогу у овим догађајима.

На састанку 1973. у Алжиру је виђено како се покрет носи са новим економским реалностима. Светски нафтни шок из 1973. је довео до тога да неке чланице буду значајно богатије од осталих. Крај повезаности америчке валуте за злато и накнадна девалвација долара је уклонило једну од највећих притужби групе.

На састанку 1979. у Хавани је расправљано о предности „природне алијансе“ које су многи видели између Покрета несврстаних и Совјетског Савеза. Под вођством Фидела Кастра, конференција је расправљала о концепту антиимперијалистичке алијансе са Совјетским Савезом. Премијер Јамајке Менли је одржао добро примљен просовјетски говор. Међу осталим стварима које је рекао је било: „Сви антиимперијалисти знају да је равнотежа снага у свету неповратно промењена 1917. године када је постојао покрет и човек у Октобарској револуцији, а Лењин је био тај човек“. Менли је такође одликовао Кастра за ојачавање снага посвећеним борби против империјализма на западној хемисфери.

Места и датуми конференција

1. конференција – Београд, СФРЈ, 1. септембар 1961 — 6. септембар 1961. пуноправни чланови: 25, посматрачи: 3,     укупно 28 присутних

2. конференција – Каиро, Египат, 5. октобар 1964 — 10. октобар 1964. пуноправни чланови: 47, посматрачи: 12, укупно             59 присутних

3. конференција – Лусака, Замбија, 8. септембар 1970 — 10. септембар 1970. пуноправни чланови: 54, посматрачи: 14,             укупно 68 присутних

4. конференција – Алжир, Алжир, 5. септембар 1973 — 9. септембар 1973. пуноправни чланови: 75, посматрачи: 27,             укупно 102 присутних

5. конференција – Коломбо, Шри Ланка, 16. август 1976 — 19. август 1976. пуноправни чланови: 85, посматрачи: 21,             гости: 7, укупно 114 присутних

6. конференција – Хавана, Куба, 3. септембар 1979 — 9. септембар 1979. пуноправни чланови: 92, специјални статус:             1, посматрачи: 20, гости: 18, укупно 131 присутних

7. конференција – Њу Делхи, Индија, 7. март 1983 — 12. март 1983. пуноправни чланови: 100, посматрачи: 9, гости:             10, укупно 119 присутних

8. конференција – Хараре, Зимбабве, 1. септембар 1986 — 6. септембар 1986. пуноправни чланови: 101, посматрачи:             10, гости: 13, укупно 124 присутних

9. конференција – Београд, СФРЈ, 4. септембар 1989 — 7. септембар 1989.

   10. конференција – Џакарта, Индонезија, 1. септембар 1992 — 7. септембар 1992.

11. конференција – Картахена де Индијас, Колумбија, 18. октобар 1995 — 20. октобар 1995.

12. конференција – Дурбан, Јужноафричка Република, 2. септембар 1998 — 3. септембар 1998.

13. конференција – Куала Лумпур, Малезија, 20. фебруар 2003 — 25. фебруар 2003.

14. конференција – Хавана, Куба, 14. септембар 2006 — 15. септембар 2006.

15. конференција – Шарм ел Шеик, Египат, 11. јул 2009 — 16. јул 2009.

     министарска конференција – Бали, Индонезија, 23. мај 2011 — 27. мај 2011.

     конференција поводом педесетогодишњице – Београд, Србија, 5. септембар 2011 — 6. септембар 2011.

16. конференција - Техеран, Иран, 16. август 2012 — 31. август 2012.


Трећи свет

Спољашње везе


Сајт XVI самита Покрета несврстаних

Сајт XV самита Покрета несврстаних

Сајт XIV самита Покрета несврстаних

Сајт XII самита Покрета несврстаних

Сајт међународног института за изучавање несврстаности

Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks
  •  Avganistan
  •  Alžir
  •  Angola
  •  Bangladeš
  •  Barbados
  •  Bahami
  •  Bahrein
  •  Belize
  •  Belorusija
  •  Benin
  •  Bolivija
  •  Bocvana
  •  Brunej
  •  Burkina Faso
  •  Butan
  •  Vanuatu
  •  Venecuela
  •  Vijetnam
  •  Gabon
  •  Gambija
  •  Gana
  •  Gvineja


  •  Gvineja Bisao
  •  Gijana
  •  Grenada
  •  Demokratska Republika Kongo
  •  Dominikanska Republika
  •  Egipat
  •  Ekvador
  •  Ekvatorijalna Gvineja
  •  Eritreja
  •  Etiopija
  •  Zambija
  •  Zelenortska Ostrva
  •  Zimbabve
  •  Indija
  •  Indonezija
  •  Irak
  •  Iran
  •  Jamajka
  •  Jemen
  •  Jordan
  •  Južnoafrička Republika
  •  Kambodža


  •  Kamerun
  •  Katar
  •  Kenija
  •  Kolumbija
  •  Komori
  •  Republika Kongo
  •  Kuba
  •  Kuvajt
  •  Laos
  •  Lesoto
  •  Liban
  •  Liberija
  •  Libija
  •  Madagaskar
  •  Malavi
  •  Maldivi
  •  Malezija
  •  Mali
  •  Maroko
  •  Mauritanija
  •  Mauricijus
  •  Mjanmar


  •  Mozambik
  •  Mongolija
  •  Namibija
  •  Nepal
  •  Niger
  •  Nigerija
  •  Nikaragva
  •  Obala Slonovače
  •  Oman
  •  Pakistan
  •  Panama
  •  Palestina
  •  Papua Nova Gvineja
  •  Peru
  •  Ruanda
  •  Sao Tome i Principe
  •  Saudijska Arabija
  •  Svazilend
  •  Sveta Lucija
  •  Sveti Vinsent i Grenadini
  •  Severna Koreja
  •  Sejšeli


  •  Senegal
  •  Sijera Leone
  •  Singapur
  •  Sirija
  •  Somalija
  •  Sudan
  •  Surinam
  •  Tajland
  •  Tanzanija
  •  Istočni Timor
  •  Togo
  •  Trinidad i Tobago
  •  Tunis
  •  Turkmenistan
  •  Uganda
  •  Uzbekistan
  •  Ujedinjeni Arapski Emirati
  •  Filipini
  •  Honduras
  •  Centralnoafrička Republika
  •  Čile
  •  Džibuti
  •  Šri Lanka



Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС