Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

 






































Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФРЈ) је бивша југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, све док се није распала током грађанског рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом и Аустријом на северозападу, Мађарском и Румунијом на северу, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља "самоуправног социјализма", са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом тзв. радничког самоуправљања.



Историја

За више информација погледајте чланак Југославија


Демократска Федеративна Југославија је реконституисана на конференцији АВНОЈа у Јајцу, (од 29. новембра до 4. децембра 1943.), док су се преговори са Краљевском Владом у изгнанству наставили. 29. новембра 1945. Федеративна Народна Република Југославија је конституисана као социјалистичка земља током првог заседања скупштине у којој је Комунистичка партија Југославије била већина, а коју су чинили предратни посланици и чланови АВНОЈ-а.

Први председник послератне Југославије је био Иван Рибар, а председник Владе је био Јосип Броз Тито. 1953. године, Тито је постао председник, а 1974. године је проглашен за доживотног председника.

Југославија је 1948. избачена из Информбироа због непристајања да прихвати совјетско вођство у социјалистичким државама. Ово искључење је, због тежњи према територији Југославије, навело Албанију да се сврста уз Совјетски Савез. Касније отапање односа између Совјетског Савеза и Југославије у годинама након смрти Јосифа Стаљина, уз Кинеско-совјетски разлаз, је навело Албанију да се 1961. сврста уз Народну Републику Кину. Исте године Југославија је постала оснивач Покрета несврстаних, и уз земље попут Индонезије, је била једна од чланица које су се залагале за политику несупротстављања према САД. Југославија није као остале државе источне и централне Европе изабрала курс зависности од Совјетског Савеза, и није била члан Варшавског пакта нити НАТОа, што ју је чинило специфичном у односу на друге државе. Управо због тог баланса између истока и запада, уживала је високи углед у свету.

Најзначајнија промена у границама СФРЈ се десила 1954, када је суседна Слободна Територија Трста укинута Осимским споразумом. Југословенска Зона Б, која је покривала површину од 515,5 km², је постала део СФРЈ. Зону Б је већ претходно окупирала Југословенска армија.

1974. је усвојен нови савезни устав који је дао више аутономије републикама и покрајинама, тако у основи испунивши захтеве Хрватског прољећа. Републике су добиле више права, смањене су овласти савезне државе. Једна од одредби устава истицала је територијални интегритет СФРЈ.



Распад СФРЈ

За више информација погледајте чланак Распад СФРЈ


Државе настале распадом СФРЈ:

Словенија

Хрватска

Македонија

Република БиХ

СР Југославија

После Титове смрти (1980), тензије између народа Југославије су порасле. У јуну 1991. Словенија и Хрватска су одлучиле да прекину све везе са осталим републикама и постану независне државе, услед чега је избио рат. Срби из Хрватске нису хтели да напусте СФРЈ, па је хрватска полиција и паравојска напала српске области са намером да и њих отцепи од СФРЈ. Њих су пратиле републике Македонија у септембру 1991. и Босна и Херцеговина у марту 1992. Републике Србија и Црна Гора су биле против независности ових република. Рат је вођен најпре у Словенији, затим и у Хрватској (1991-1995) и коначно у Босни и Херцеговини. Рат у Босни и Херцеговини је завршен Дејтонским миром (21. новембар 1995). Србија и Црна Гора су 27. априла 1992. формирале Савезну Републику Југославију, која је 2003. реформисана и преименована у Државну заједницу Србија и Црна Гора. Ова држава је престала да постоји јуна 2006. након референдума о независности Црне Горе.

Географија


СФРЈ се у свом највећем делу налазила на Балкану. Једним делом, географски и климатски се сврстава и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.114,2 km. Дужине граница са суседним земљама су износиле: Румунија 476 km, Бугарска 466 km, Грчка 228 km, Албанија 438 km, Мађарска 582 km, Аустрија 330 km и Италија 232 km.

Североисточни део Југославије је био релативно раван (данас: Војводина), а остали делови државе су били углавном брдовити. Највиша планина у СФРЈ је била планина Триглав са својим највишим врхом од 2852 m (у СР СЛО данас Словенија).

Цела источна јадранска обала (осим Албаније) је била југословенска са великим бројем острва.


Социјалистичке републике и аутономне покрајине



СР Словенија

СР Хрватска

СР Босна и

Херцеговина

СР Црна Гора

СР Македонија

СР Србија

САП Војводина

САП Косово


СФРЈ је била подељена на шест социјалистичких република и на две социјалистичке аутономне покрајине које су биле део СР Србије. Главни град је био Београд. СФРЈ су сачињавале следеће републике и покрајине:

Социјалистичка Република Србија; главни град — Београд;

1а. Социјалистичка аутономна покрајина Војводина; главни град — Нови Сад (мађ. Újvidék);

1б. Социјалистичка аутономна покрајина (до 1963. Социјалистичка аутономна област) Косово; главни град — Приштина (алб. Prishtina);

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина; главни град — Сарајево;

Социјалистичка Република Хрватска; главни град — Загреб (хрв. Zagreb);

Социјалистичка Република Македонија; главни град — Скопље (мк. Скопје);

Социјалистичка Република Црна Гора; главни град — Титоград (данашња Подгорица);

Социјалистичка Република Словенија; главни град — Љубљана (слв. Ljubljana).


Привреда

За више информација погледајте чланак Привреда Социјалистичке Федеративне Републике Југославије


Упркос заједничком почетку, привреда социјалистичке Југославије је била много другачија од привреда Совјетског Савеза и других источноевропских социјалистичких држава, посебно након југословенско-совјетског разлаза. Предузећа нису била државно, већ друштвено власништво и њима су управљали радници путем самоуправљања. Током Другог светског рата инфраструктура Југославије је била уништена. Чак су и најразвијенији делови државе били увелико рурални, а оно мало индустрије у држави је били углавном оштећено или уништено.


Са изузетком рецесије половином 1960их, привреда државе је знатно напредовала. Незапосленост је била ниска, а образовни ниво радничке класе је полако растао. Због неутралности Југославије и водеће улоге у Покрету несврстаних, југословенска предузећа су извозила и на западна и на источна тржишта. Југословенске компаније су вршиле грађевинске радове у бројним великим инфраструктурним и индустријским пројектима у Африка, Европи и Азији.

Чињеница да је Југословенима било допуштено да слободно емигрирају од шездесетих је омогућило многима да нађу посао у западној Европи, углавном у Немачкој. Ово је допринело да незапосленост буде под контролом и такође је деловало као извор капитала и страних валута.


Током седамдесетих привреда је реорганизована према теорији Едварда Кардеља о удруженом раду, у којој је право на доношење одлука и расподели профита у друштвеним предузећима засновано на уложеном раду. Најмање основне организације удруженог рада су приближно одговарале малим предузећима или одељењима у великим компанијама. Оне су биле организоване у предузећа која су се организовала у композитне организације удруженог рада, које су могле бити велике компаније или чак целокупна грана индустрије на одређеној територији. Највише извршних одлука је остављено предузећима, тако да су оне могло наставити да се такмиче иако су биле део исте композитне организације. Именовање директора и стратешка политика композитне организације су у пракси, у завиности од своје величине и важности, често биле предмет политичких и личних уплива.

У циљу да се свим запосленима да исти удео у доношењу улога, основне организације удруженог рада су такође уведене у јавне сервисе, као што су здравство и образовање. Основне организације су обично биле састављене од не више од неколико десетина људи и имала су своје радничке савете, чији је пристанак био потребан за стратешке одлуке и именовање директора предузећа или јавних установа.

Државници СФРЈ су са представницима Европске економске заједнице потписали два трговинска споразума: Споразум о сарадњи и Протокол о трговини као и два финансијска протокола, а организовано је и девет састанка савета за сарадњу СФРЈ и ЕЕЗ на министарском нивоу.

Југословенски ратови, накнадни губитак тржишта, као и лоше управљање и/или нетранспарентна приватизација су донеле економске проблеме свим бившим југословенским републикама током деведесетих. Само је економски раст Словеније полако растао након почетног шока и кризе. Хрватске је 2003. достигла свој бруто-национални доходак из 1990.

Валута СФРЈ је био југословенски динар.


Оружане снаге СФРЈ


Према доктрини Општенародне одбране (ОНО) и друштвене самозаштите (ДСЗ) и Уставу СФРЈ оружане снаге СФРЈ биле су сачињене од: Југословенске народне армије, Територијалне одбране, Цивилне заштите и позадинског обезбеђења ОС.

Као и Краљевина Југославија пре ње, и социјалистичка Југославија је задржала јаку војну силу. Југославија је незванично била сматрана силом „другог реда“ у Европи, што је значило да је по војној сили била само иза традиционалне Велике тројке (Совјетски Савез, Француска и Велика Британија).

Југословенска народна армија је била главна организација војних снага. Састојала се из копнене војске, морнарице и ваздухопловства. Она је своје порекло углавном вукла од југословенских партизана из Другог светског рата.

Свака од шест република је имала своју територијалну одбрану, које су успостављене у оквиру доктрине „општенародног отпора“, као одговор на брутално окончање Прашког пролећа у Чехословачкој од стране Варшавског пакта.


Политика



Дефинишући документ државе је био Устав Социјалистичке Федеативне Републике Југославији који је мењан 1963. и 1974.

Комунистичка партија Југославије је победила на првим изборима и задржала је своју власт скоро до краја постојања државе. Касније јој је промењено име у Савез комуниста Југославије, а биле је састављена од индивидуалних партија из сваке конститутивне републике.

Главни политички вођа државе је био Јосип Броз Тито, али је било и других важних политичара, посебно након Титове смрти: видети списак политичара СФРЈ. Југославија је била део Групе 9, Покрета несврстаних, Организације за европску безбедност и сарадњу, Организације уједињених нација и других интернационалних организација.

Када су индивидуалне републике одржале вишестраначке изборе почетком деведесетих, комунистичке партије нису углавном успевале да победе на изборима.


Демографија


За више информација погледајте чланак Демографија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

СФРЈ је одвојено признавала „народе“ и „народности“; прве су чинили конститутивни јужнословенски народи, а друге остале словенске и несловенске етничке групе, укључујући Албанце и Мађаре.

Држава се састојала од шест република, са њиховим конститутивним народима:

Словенија - Словенци

Хрватска - Хрвати (и Срби до 1990.) (у којој су Мађари, Муслимани , Италијани и Јевреји били признате мањине - као и Срби од 1990.)

Босна и Херцеговина - Срби, Хрвати, (Муслимани од 1974. и Југословени од 1990.)

Србија - сви њени грађани

Војводина (лингвистичке групе): Срби-Хрвати, Мађари, Румуни, Словаци, Русини.

Косово и Метохија: Албанци, Срби-Хрвати,

Црна Гора - сви њени грађани

Македонија - Македонци

Такође је постојала етничко обележје декларисали се као Југословени, за људе који нису желели да изразе своју етничку припадност, јер су били из мешаних бракова или из других разлога. Њихов број на пописима је варирао, али никада није прешао 6%.


Језици


Званични језици су били македонски, српскохрватски и словеначки језици. Македонски се причало у СРМ, српскохрватски у свим осталим Социјалистичким Републикама осим СРСЛО тада је био словеначки језик званични језик такође и данас.


Државни симболи

За више информација видети Застава СФРЈ, Грб СФРЈ и Хеј, Словени


Грб бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије представља шест бакљи окружених житом које горе заједно. Заједничка ватра шест бакљи представља братство и јединство шест република бивше Југославије: Босне и Херцеговине, Македоније, Србије, Словеније, Хрватске и Црне Горе. Датум на грбу је 29. новембар 1943. када се у Јајцу по други пут састао АВНОЈ. Тај датум је постао Дан Републике после Другог светског рата.

Застава СФРЈ базирана је на тробојци Краљевине Југославије и њеним пансловенским бојама, с тим што је грб Краљевине Југославије замењен петокраком звездом, као симболом комунизма, и померен на центар заставе.


Однос према религијама


Католичка црква за разлику од других комунистичких цркава (Чехословачке или Румуније) је очувала активну улогу у друштву. Године 1965. Југославија је потписала уговор са Ватиканом којим је гарантовано ауторитет Свете столице над верским питањима као и право католичких бискупа да одржавају контакт са Светом столицом.


Занимљивости


За Југославију се говорило да је земља седам суседних држава, шест република, пет народа, четири језика, три вере, два писма и једне партије.

За Југославију се такође говорило да је окружена „бригама“. Ово реч се може саставити коришћењем првих слова имена суседних држава (Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија).

Југославија је делила исту мелодију за националну химну као и Пољска. Први њени стихови су написани 1834. под именом „Хеј, Словаци“, а отада је служила као химна пан-словенског покрета, химна Соколског покрета, као и химна Словачке током Другог светског рата, Југославије и Србије и Црне Горе. Такође се сматра другом, незваничном химном Словака. Мелодија је заснована на Мазурки Добровског, која је такође химна Пољске од 1926, али је овде много спорија и више наглашена.


Демократска Федеративна Југославија [1945.]

Федеративна Народна Република Југославија [1945-1963.]

Крња Југославија (СФРЈ)

Југоносталгија

Историја рачунара у СФРЈ

Празници у СФРЈ

Хронологија радничког покрета, СКЈ и СФРЈ

Химна Хеј, Словени

крилатица: Братство и јединство


Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Главни град

Београд

44°48′N 20°28′E

Службени језик

Македонски,

Српско-хрватски,

Словеначки

Облик владавине

Социјалистичка република

 - Председник

Стјепан Месић ¹

 - Премијер

Анте Марковић ²

Стварање иНезависност


 - Оснивање Краљевине Југославије

1. децембар 1918 

 - Оснивање СФРЈ

1943 

 - Распад Југославије

1991 — 1992 

Површина


 - Укупно

255.804 km² (-.)

Становништво


 - 1989.

23.724.919 (-.)

 - Густина

92.7/km² 

Валута

Динар (YUD)

Временска зона

UTC +1, +2 (CET,CEST)

Интернет домен

.yu

Позивни број

+38

1Последњи председник СФРЈ-а је био тадашњи хрватски председник Стјепан Месић од 1991. године до распада Југославије.

2Последњи премијер Југославије је био Анте Марковић од 1989. године до распада Југославије.


Социјалистичке државе



Садашње

 СР Вијетнам •  НР Кина •  ДНР Кореја •  Куба •  ДНР Лаос



Бивше

 ДР Авганистан (1978-1992) •  НСР Албанија (1946-1991) •  НР Ангола (1975-1992) •  НР Бенин (1975-1990) •  НР Бугарска (1946-1990) •  ДР Вијетнам (1945-1976) • Гренада (1979- 1983) •  Етиопија (1974-1987) •  НДР Етиопија (1987-1991) •  ДНР Јемен (1969-1990) •  СФР Југославија (1945-1992) •  Демократска Кампућија (1975-1979) • НР Кампућија (1979-1993) •  НР Конго (1970-1991) •  НР Мађарска (1949-1989) •  НР Мозамбик (1975-1990) •  НР Монголија (1924-1992) •  Немачка ДР (1949-1990) •  НР Пољска(1945-1989) •  СР Румунија (1947-1989) •  Руска СФСР (1918-1922) •  СССР (1922-1991) •  ДР Сомалија (1976- 1991) •  НР Тива (1921-1944) •  Чехословачка СР (1948-1990)



Краткотрај не

 Народна Влада Азербeјџана (1945-1946) •  Алзашка Совјетска Република (1918) •  Баварска Совјетска Република (1919) •  Бухарска НСР (1920-1925) •  Привремена Влада Јужног Вијетнама (1975-1976) •  Галицијска ССР (1920) •  Далекоисточна Република (1920-1922) •  Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република (1918) •  Естонска Радничка Комуна (1918-1919) •  ДР Јемен (1994) •  Кинеска Совјетска Република (1931-1934) •  НР Кореја (1945-1946) •  Летонска ССР (1918-1920) •  Лимерички Совјет (1919) •  Литванска ССР (1918-1919) •  Литванско-Белоруска ССР (1919) •  Мађарска Совјетска Република (1919) •  Република Махабад (1946-1947) •  Муганска Совјетска Република (1919) •  Париска комуна(1871) •  Персијска ССР (1920-1921) •  Словачка Совјетска Република (1919) •  Финска ДР (1939-1940) •  Финска СРР (1918) •  Хорезманска НСР (1920-1925) •  Хунански Совјет(1927) •  СР Чиле (1932)

Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС