Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

Ужичка република


Ужичка република је назив за ослобођену територију западне Србије и Шумадије, која се од 24. септембра до 29. новембра 1941. године, за време Другог светског рата, налазила под контролом Народноослободилачког партизанског покрета. Центар територије, по којем је и добила назив било је Ужице. Под снажним налетом окупаторских снага, познатим као „Прва непријатељска офанзива“ ова територија је поново окупирана, а партизанске снаге су се морале повући у Санџак.

Иако је трајала веома кратко, свега два и по месеца, била је веома значајна јер је на њој Народноослободилачки покрет успео да формирао своју прву слободну територију и изврши организацију живота и позадине. У ослобођеном Ужицу је био центар устанка у Југославији и у њему се налазило војно и политичко руководство НОП-а - Врховни штаб и Централни комитет КПЈ, као и друге војно-политичке организације; функционисла је партизанска фабрика оружја и излазио лист „Борба“. Ужичка република је уједно била и прва већа ослобођена територија у окупираној Европи.


Положај и границе

Постоје различита мишљења о територији коју је обухватала Ужичка република. Према једном виђењу, она је обухватала ужички и чачански округ, а према другом гледишту, захватала је знатно шири простор.[1]

Ужичка Република није имала сталне границе, већ су се оне мењале готово свакодневно са сваком офанзивом партизана на једној и окупатора на другој страни, а, према једном од тумачења, отприлике су заузимале подручје од река Дрине на западу, Западне Мораве на истоку и од река Скрапежа на северу до Увца на југу.


Историја

Држава је трајала 67 дана, а потом је пала y руке Вермахта, док су се партизани повукли ка Санџаку. Ужичка република престала је да постоји 29. новембра 1941. великом непријатељском офанзивом потпомогнутом четничким одредима. Партизани су тог дана претрпели пораз на Кадињачи.

Приликом повлачења преко Златибора, у новембру и децембру 1941. године, пратиле су их немачке јединице, које су тада, чинећи ужасан злочин над рањеницима и златиборским цивилним становништвом, стрељале осам бораца Друге чачанске партизанске чете, пет бораца Шесте ибарске партизанске чете, осамнаест бораца Тамнавског партизанског батаљона, као и 41 цивилна мештанина Златибора. У партизанској болници која се налазила на Златибору Немци су стрељали седамнаест рањеника, бораца Ужичког НОП одреда, шест цивила из ужичког краја, четрнаест рањеника из Чачанског НОП одреда и једног цивила из чачанског краја, једног рањеника из Посавског НОП одреда, три рањеника из Ваљевског НОП одреда, по једног рањеника из Копаоничког и Мачванског НОП одреда, два рањеника из Шумадијског НОП одреда, два из Космајског НОП одреда, једног из Крагујевачког НОП одреда и четворицу других бораца рањеника.


Ужичка република



Географија

Континент

Европа

Регија

Балканско полуострво

Престоница

Ужице

Друштво

Званични језици

српски

Религија

Православље

Владавина

Титула владара

Председник Главног Народноослободилачког одбора Србије

Владар

Драгојло Дудић

Историјско доба

Други светски рат

Оснивање

24. септембар 1941.

Престанак

29. новембар 1941.

Догађаји

Претходници и наследници

Претходиле су:

Наследиле су:


Недићева Србија

Недићева Србија


Спомен комплекс Кадињача

Споменик партизанима на брду Кадињача

Положај Ужичке републике у окупираној Југославији - према историјском атласу за основну школу објављеном у Загребу 1975. године. Положај главног дела Ужичке републике у окупираној Србији.
Насловна Документа Контакт Вести Едукација Галерија Press Истраживања Вести дана КОС